Навршава 34 године од смрти легендарног Томислава Томе Здравковића. Рођен је у Алексинцу 20. новембра 1938, а умро у
Фото: Јутјуб принтскрин/dejan sarafimov
На вечној кући легендарног музичара окупили су се људи који су ценили његов лик и дело. Томина удовица Гордана стигла је на гробље са пријатељицом. Чим је изашла из кола изнела је и велики букет природних ружа. Удовица је пољубила надгробни споменик И запалила свеће. Након тога она је уз помоћ пријатеља изнела послужење, а изнервирала се што је заборавила да купи воду.
Од јавних личности прва се појавила Јована Типшин. Певачица је дошла да испоштује колегу којег никад није упознала, али његов рад изузетно цени и поштује. Њу је поздравила певачева удовица Гоца Здравковић и понудила је кафом.
Гоца је признала за медије, да је разочарана у колеге, јер су некад долазили у много већем броју.
- Сазнала сам пре пар година, да су многи од њих били уцењивани. Кеба је један од ретких који је стварно долазио јер је желео, као што је и Јована увек ту. Сваке године је исказала постовање према мом покојном супругу. - завршила је Гордана.
Како каже, увек је нека лоша срећа прати и пре недељу дана је изгубила и сестрића.
Силвана га увела у свет музике
Родио се у породици Душана и Косаре Здравковић, као треће дете од петоро деце. Одрастао је у селу Печењевце крај Лесковца, где је још у младости показивао таленат за глуму и музику. Прве озбиљне кораке направио је у Лесковцу, где је радио тешке физичке послове, а 1958. године упознао је Силвану Арменулић, која му је помогла да уђе у свет кафанског певања.
Почетак каријере обележили су наступи по кафанама и хотелима широм Југославије. Његов први албум "Жена мога друга" објављен је
Сећање на њега чува се и данас – у Лесковцу му је подигнут споменик са натписом "Дао сам вам своју душу", а у Скадарлији је 2023. године откривен још један споменик, дело вајарке Катарине Трипковић. О њему је објављена књига "Тома Здравковић – 68 неиспричаних прича", а колеге и пријатељи памте га речима: "Био је песник и несрећник", "Живео је по својим правилима и својим сновима", "Сваку кафану је претворио у мали Коларчев универзитет".
Пороци
Алкохол је био мој излаз из сете и туге
- Почео сам, више него што то може да поднесе мој организам, да цугам. Алкохол је био мој излаз из сете и туге. Био сам изгубљен, али се морало ићи напред. Како, ни сам нисам знао, али се морало живети - причао је Тома.
Упоредо са зависношћу од алкохола, "навукао" се и на коцку, па је и новац који је штедео за стан изгубио само за једну ноћ.
Томина супруга Гордана о његовој тешкој болести
До задњег дана није веровао да ће умрети
Томина четврта супруга Гордана у једном од интервјуа истакла је да је њен супруг живео пуним животом, без обзира на тешку болест.
- Никада није могао да замисли себе да буде хендикепиран. Говорио је - ако треба да останем без неког органа, нећу да живим. Хоћу да живим овако како желим, па макар то било годину или две. Да није наставио да пије, можда би живео још. Али и удес који је имао с аутобусом додатно је допринео свему. Тада су му извађени бубрези. Требало је да иде на дијализу и све се пореметило.
Јако је волео да живи. И није до задњег дана веровао да ће умрети. Последњих неколико дана пре него што ће умрети, говорио ми је: "Молим те, ако ми се нешто деси, узми дете и иди одавде". Те године када смо се вратили овде, мислим да је живео пуним животом, без обзира на његову болест. Десет година је био потпуно здрав - испричала је Гордана.
