Прошле су 34 тужне године без великог боема Томе Здравковића, а певачица Јована Типшин је посетила његово гробно место како би му одала пошту.
фото: атонио анхел / Ата
Иако је како Јована каже, била мала кад је Тома певао, из поштовања према њему и његовој породици увек долази на годишњи помен да му запали свећу.
- Била сам девојчица кад је Тома певао, али сви смо одрастали уз његову музику. Када слушам Томину музику сетим се детињства, родитељи су ми тада били живи, тетке, баке. Његове песме су легендарне, то су песме које ће да живе увек и после нас. Увек дођем овде са великом љубављу и поштовањем. Зна се ко је био Тома Здравковић, човек са пуно емоције. Певам много Томиних песама на својим наступима - рекла је она, па се осврнула на то што је она једина певачица од естрадног миљеа која је посетила његов гроб на годишњицу смрти:
- Човек треба да буде емпатичан, ја по осећају радим у животу. Ја сам осетила потребу да дођем и знам да је годишњица 30. септембра, дошла сам да му одам пошту. Неко је можда ограничен временом, на путу је, никог не оправдавам, али свако ради по својој души.
Има свог духовника
Прочитајте још
Није непознаница да се певачица окренула духовном животу, а нама је открила у чему проналази мир.
- После очеве смрти кренула сам да постим, ја без Бога не могу да живим. Бог, па музика, наравно уз то је и моја породица која ми је ветар у леђа. Ја не знам како неко без Бога може да функционише. Самим тим што сте јутрос устали и удахнули ваздух, неко јутрос није устао. Захвалност је најважнија. Живот је такав да бисмо отишли у царство небеско. Нека буде све воља божија. Јако је важно да се човек смири колико год може у данашње време - рекла је она, па открила коме се прво повери када је муче бриге:
- Ја имам свог духовника, са њим разговарам и имам своју најбољу другарицу. Она зна све о мени, као и ја о њој и то траје тако годинама. Најважније је да се две душе разумеју и да имате правог пријатеља, онда сте јако богати. Има на естради пријатељства, ја пословно ценим људе, а приватно се чујем са Бранком Соврлић, она ми је супер и чујем се са још пар колега и колегиница, али се не дружимо интензивно. Такав је посао, брзо се живи, турбулентно. Морамо сами да се зауставимо, овако ћемо сви да се разболимо.
Како је Јована истакла, сузе су здраве, чисте тело, а она када се исплаче осети олакшање.
- Увек се исплачем, осетим олакшање, то је здраво. Опуштенији сте, избаците сву муку и бол. Ја волим то да избацим из себе, не волим то да задржавам у себи. Лепше се осећам. Јуче сам се исплакала, често пустим себе да исплачем. Читам једну књигу, која ме је подсетила на детињство. У исто време сам се и смејала и плакала, кад се сетим одласка код тетке Задар, са мамом, браћом сестром. Плачем уз филмове, књиге, живот, људи, плачем од среће кад је неком лепо, кад је неко успео. Волим да будем уз људе и кад је лоша ситуација да им помогнем, да кажем неку лепу реч и кад је нешто лепо да сам са њима, да се са њима радујем. Мислим да је то здраво за душу - рекла је Јована.
блиц
