Генерал је осуђен у Хагу на 22 године, а због погоршеног стања, хитно је пребачен на ВМА где се доктори баве санацијом његових проблема.
Током агресије НАТО алијансе на СР Југославију, његова стратегија и приступ ратним операцијама запањили су чак и НАТО авијацију.
О Павковићу су, у једној емисији, говорили Никола Шаиновић, бивши премијер Србије, Винко Пандуревић, генерал у пензији, Војислав Шешељ, председник СРС и Владан Динић, главни и одговорни уредник листа "Сведок".
Фото: Н. Фифић
Шаиновић се осврнуо на прве реакције по сазнању да се генерал враћа у Србију:
– Генерала познајем од пролећа 1998. године и знам га из најтежих ситуација. Сви коментари на друштвеним мрежама у вези с његовим доласком у Србију нису ми пресудни; важно ми је оно што је урадио на терену – истакао је један од његових сабораца. Павковић је тада допринео на два кључна начина – интелектуално и командно, кроз ефикасну одбрану и борбу против тероризма. Његов концепт се заснивао на операцијама тзв. ниског интензитета, где су групе ОВК неутралисане на начин који није представљао повод за оптужбе, чиме је све остало у оквиру легалног деловања.
Прочитајте још
Павковић је изнео свој концепт одбране у тренутку када је НАТО започео напад, где је свака јединица имала више резервних положаја и стално се померала – не само током напада, већ и у мирнодопским условима.
Фото: Новости
Шаиновић је објаснио како је ова стратегија збуњивала НАТО авијацију:
– Јединице су снимљене на једном месту, а када би бомбардер стигао, оне су се већ помериле, па НАТО гађа у празно. Таква тактика створила је поверење међу војницима и полицајцима, јер су видели да команда зна шта ради. У војсци је то од пресудног значаја – ризикујући животе, војници се ослањају на јасна и смислено вођена наређења. Павковић, Лазаревић, команданти бригада и Стевановић у полицији створили су поуздану мрежу која је деловала јединствено. Захваљујући тој стратегији, током НАТО напада забележене су релативно мале жртве, без масовних губитака, упркос снажном бомбардовању.
Здравствена заштита у Хагу
Винко Пандуревић је коментарисао бригу о српским затвореницима у Хагу и могућност дискриминације:
– Радујем се његовом доласку у Србију, као и повратку наших људи који имају могућност да издржавају казну овде. Ипак, забринут сам због рестриктивних услова под којима је пуштен – са јасним ограничењима због здравственог стања. Он сме да борави само у болници или стану и не сме прекршити те услове, јер би у том случају био враћен. Према мом искуству, здравствена заштита тамо је била адекватна – рекао је Пандуревић.
Фото: З. Јовановић
Шешељ се надовезао и оценио:
– Не слажем се с критикама. Никада није било сукоба по националној основи. Било је мањих несугласица везаних за спорт или игре карата, али сви смо се нашли у истом затвору као да смо у шумској поплави. Услови у затвору у Србији су далеко бољи него у Хагу. Храна је првобитно била солидна, касније су нам достављали унапред припремљену, што је било ужасно. Павковић и ја смо често делили обавезе – он је спремао, ја прао – и тако смо функционисали. Што се тиче здравствене заштите, била је катастрофална – Милошевић је умро тамо због лоше терапије, док су му давали антибиотике који су сузбили дејство лекова за срце.
Динић је истакао како недовољна брига за здравље утицала на Павковића:
– Разговарао сам с њим бар два пута недељно. У финском затвору имао је релативно добре услове – мини атеље и могућност да слика. Играо је фудбал, а имао је срећу да му је војно лице био управник затвора. Јуче је имао температуру, данас му је боље – рекао је Динић.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
