Уснија Реџепова преминула је пре тачно једну деценију после тешке борбе са опаком болешћу.
Фото: сарицс
Након певачицине смрти у медијима се доста писало о њеној породичној кући на Вождовцу, у којој је живела с покојним супругом Светомиром Шешићем Шелетом, а посебну буру изазвала је вест да су њени ближњи наводно почели да распродају и њену вредну имовину путем огласа.
Међу њом су се нашли и вредни антиквитети које је током живота скупљала широм света, клавир, као и кревет покојне певачице и глумице, у којем је провела последње тренутке живота.
Фото: В. Данилов
Нови станари
Прочитајте још
Екипа Курира упутила се ка насељу Душановац како би се на лицу места уверили у каквом је стању та некретнина, али и шта кажу некадашње Уснијине комшије из улице.
Комшије су одмах са сетом на лицу испричале све о Реџеповој и муци у којој се нашла, као и шта се све догађало око ове куће након њене смрти.
Фото: В. Данилов
- Кућа је пре неколико година продата и сад ту живи једна жена с ћеркама, чији је муж купио кућу од Уснијиног брата Ресада Реџепова. Нажалост, он је после мање од годину дана преминуо од тешке болести, као и сама певачица. Није се ништа много мењало на кући откад је продата, ни споља ни изнутра. Тај човек уметник је нешто био почео, али га је смрт претекла. Жао нам је што у њој није отворен неки музеј њој у част, дуго се то продавало. Уснија је била дивна жена и комшиница. Много се намучила последњих месеци живота. Није могла да излази из куће, била је везана за кревет. Шелетова смрт ју је дотукла. Много је патила кад је остала без њега, иако је он био алкохоличар. Сећам се да јој је од познатих у кућу долазила само Лепа Лукић - испричала је Уснијина комшиница Славица.
Времешни господин Александар, који је дубоко загазио у десету деценију живота, такође се врло добро сећа певачице и њеног супруга, с којим је имао и проблема око воде.
- Уснијин брат сваки пут кад дође у Београд, обавезно сврати и до куће. Застане, погледа, па иде даље. Он је много био везан за њу и тешко је поднео њену смрт. Мислим да је једном и ушао у кућу да поразговара с новим власницима, пре него што је газда преминуо. Имали су баш лепо, велико двориште, они су бринули о томе док су били живи. После је све то доста постало запуштено. Сећам се да се једном вода сливала одозго и ишла је баш у правцу њихове куће. Њему је то сметало, па је он затварао воду да иде ка мојој кући. А ја сам онда затварао да иде ка његовој. Био је пијаница тешки, увек пијан. Ишао је тим малим аутомобилом у кафану и пијанчио тамо. Уснија је била дивна и добра жена. Лепо смо причали, шалили смо се. Била ми је као сестра. Онда сам чуо да се разболела и брзо је умрла. Причао ми је њен брат да хоће ту кућу да продају и тако је после и било - испричао је старина Александар.
Специфични људи
Испред некадашњег дома Реџепових срели су и Наду Васић, супругу виолинисте Добрице Васића, с којима су се покојни музичари и дружили јер су живели једни прекопута других.
- Дивне су биле комшије. Била су то лепа дружења и седељке код нас. Шеле је познавао мог супруга још из ПГП. Уснија је пред крај живота ишла на контроле и терапије, тад сам је и виђала у последње време. Била је изузетно добра жена и певач. Они су фамилијарно били мало специфични људи. Сећање на њих овде у крају ће живети, то је сигурно - поручила је на крају госпођа Васић.
