Напунила се годишњица смрти, а поводом сестре и њеног стваралаштва проговорио је и њен брат Ресад.
- Ми смо тражили да буде само породица, сматрам да је заслужила да се сви окупимо после десет година, да будемо сви, моји унуци, било је баш емотивно - рекао је Ресад и додао:
Фото: sarics
Ресад је рекао да године пролазе, али и не бол:
- Године пролазе, али бол не. Ја осећам празнину, али и даље не верујем да је нема. Морам вам рећи да док гледам телевизију, делује ми да се велики музичари заборављају.
Брат се дотакао и породичне куће у којој је живела Уснија:
Прочитајте још
- Продата је кућа, оставио сам намештај, али личне ствари сам однео кући. Морам да кажем да смо за децу оболелу од рака, дали све њене перике, и неке ствари које би им помогле. Нисам хтео да се то пише, али се сазнало. Ми смо све што смо могли да им дамо да помогнемо, дали смо - рекао је Ресад па је додао да ли га неке Уснијине колеге са естраде јављају:
- Ја јесам у контакту са њеним пријатељицама, и често сам у Београду, и видимо се, Гоца Стојичевић, Изворинка Милошевић и покојна Мерима Његомир, она нам је много помогла, такође Снежана Ђуришић, она није заборавила ни Уснију и нашу породицу - рекао је Ресад.- Ја јесам у контакту са њеним пријатељицама, и често сам у Београду, и видимо се, Гоца Стојичевић, Изворинка Милошевић и покојна Мерима Његомир, она нам је много помогла, такође Снежана Ђуришић, она није заборавила ни Уснију и нашу породицу - рекао је Ресад.