"Боље да ме памте као доброг ЧОВЕКА него певача"

Халид Бешлић, који је преминуо у 72. години након краће и тешке борбе, био је један од најпопуларнијих певача на простору бивше Југославије. Иза себе је оставио велики број хитова, концерата, неутешну породицу, супругу Сејду, сина Дина, унуке и многобројну публику.

Халид је рођен је 20. новембра 1953. године у селу Кнежина код Сокоца, а живео је у Сарајеву, граду у којем је и преминуо на Универзитетској клиници, где је провео свој епоследње дане.

 

Таленат наследио од мајкине фамилије

Музички таленат наследио је од фамилије са мајчине стране, а да ће му певање бити животни позив одлучио је након одслужења војног рока. Певао је прво у кафанама код Сокоца, а након тога по сарајевским ресторанима и кафанама. Прву сингл плочу издао је 1979. године. На њој су биле песме „Грешница" и „Не буди ми наду". Нумере „Сиједи старац" и „Зашто је морало тако да буде", које је снимио две године касније донеле су му већу популарност, пише биографија.орг.

Фото: АТА имагес/ZIPA photo/Б. Здриња

После изласка албума „Дијаманти", који је објављен 1984. године за њега су чули љубитељи народне музике широм бивше Југославије. У периоду од 1985. до 1991. године издао је осам плоча, а распад Југославије и рат на тим подручјима дочекао је у Немачкој. Ипак, одлучио је да се врати у Босну и Херцеговину како би помагао људима у својој земљи. Иако он нерадо говори о томе, зна се да је организовао неколико стотина концерата за прикупљање хуманитарне помоћи ратом захваћеним подручјима.

Први пољубац

Млађе генерације упознале су га почетком двехиљадитих година када је објавио албум „Први пољубац". Насловна песма је за врло кратко време постала веома популарна, а заволели су је људи, не само на овим просторима, него широм света. Четири године касније у продаји се појавио Халидов 17. албум на коме су биле нумере „Чардак", „Миљацка" и „Двадесете". Иако су оне донеле један нови поп призвук његовим песмама, за врло кратко време постале су велики хитови. Са Неџадом Имамовићем, Харисом Џиновићем, Жељком Бебеком, Кемалом Монтеном, Шабаном Бурханом, Доном Арес и другима снимио је 14 песама које су објављене на ЦД-у „Халид Бешлић и пријатељи" из 2010. године.

После три године своју публику је почастио новим албумом под насловом „Романија". Насловну нумеру посветио је свом родном крају, а осим Романијаца песму су брзо заволели и они који никада нису били у том крају. На том ЦД-у су биле и песме „Кад заигра срце од мерака", „Лаванда", „Севдах да се догоди" и друге. Халид Бешлић се сматра једним од најбољих певача народне музике у БиХ. О томе колико га публика воли потврђују велики концерти које је организовао у Београду, Сарајеву, Загребу, али и бројним другим градовима у Америци, Канади, Европи и Аустралији. Освојио је многе награде и признања.

Најстарије дете у породици

Халид Бешлић је рођен 1953. године у засеоку Врапци код места Кнежина у општини Соколац. Његова мајка Бехара је била домаћица, а отац Мујо радио је у шумском газдинству. Халид је био њихово најстарије дете, имао је четири млађе сестре. Љубав према музици наследио је од мајчине родбине. Ујаци и рођаци су били веома талентовани за народне инструменте и радо су певали на весељима. Тако је и он, још као дечак, почео својим певањем да забавља родбину, пријатеље и комшије.

Фото: АТА имагес/ZIPA photo/Б. Здриња

Од првог до шестог разреда основне школе био је одличан ђак. Како је говорио, онда се „мало покварио". У седмом је прошао врлодобрим успехом, а у осмом добрим. Иако му је жеља била да упише техничку грађевинску школу, оцене на крају последња два разреда основне школе нису биле довољне за упис. Зато је у Сарајеву уписао тесарски занат. По завршетку заната се запослио, а нешто касније је завршио и вишу школу за пословођу. Ту информацију ретко је помињао у интервјуима, јер како је причао, никад није био пословођа, него само тесар. Радио је на грађевини и помало певао. После се учланио у Културно-уметничко друштво „Зијо Диздаревић" где је повремено играо и певао.

Војни рок као преломни тренутак

Ипак, о професионалној каријери није било ни говора. Првенствено зато што је тада у његовој породици владало уврежено мишљење да та професија није часна и поштена, него да је прилично неозбиљна. Преломни тренутак се догодио током одслужења војног рока, где је певао у војном оркестру. Наступи и искуство које је том приликом стекао, те похвале које су стизале свакодневно, натерале су га да размисли о томе да му музика буде главно занимање.

По повратку у Сарајево, после одслужења војног рока кренуо је у Соколац да посети родитеље. Са другарима се зауставио у једној кафани, где га је газда замолио да запева. Он га је послушао, а гости и власник су били одушевљени. Одмах му је понудио ангажман, Халид је пристао и од тада је кренула његова каријера - прво кафанског певача, а касније регионалне звезде.

Прва плоча

За младог певача прочуло се и у сарајевским кафанама, па су места где је он певао била све посећенија. Уследили су позиви да пева и у престоници. Након пет година свирке са разним оркестрима, одлучио је да сними своју прву сингл плочу. Његову прву плочу са песмама „Грешница" и „Не буди ми наду" објавила је Дискографска кућа „Дискотон" 1979. године. Текст за прву нумеру написао је Дино Мухаремовић, а музику Самир Кадирић, док другу потписују Неџад Есадовић и Давид Мандић, власник кафане „Код Давида" где је Халид тада певао. С оркестром Неџада Есадовића је снимио други сингл са песмама „Сиједи старац" и „Зашто је морало тако да буде". Био је то први пројекат на коме је радио са Назифом Гљивом, који је касније написао многе његове хитове.

Прву плочу Халид је објавио 1981. године. На њој су, осим песама које је раније снимио, биле и нумере „Сањам мајку, сањам стару кућу", „Дани љубави", „Једној жени не дам живот цијели" и друге. Хасан Дудић и Новица Костић написали су „Пјесма само о њој", а Енвер Шадинлија и Неџад Есадовић „Домовино, у срцу те носимо" које су објављене на сингл плочи наредне године. Исте, 1982. године изашао је и други студијски албум са песмама „Та је жена варала ме", „До љубави твоје ми је стало", „Успомено, успомено" и друге.

Дијамнти све променили

Дискографска кућа „Дискотон" је 1984. године објавила његов албум „Дијаманти". Песма „Нећу, нећу дијаманте" коју су написали и аранжирали Назиф Гљива, Садета Рамовић и Драган Стојковић Босанац, донела је Халиду препознатљивост на нивоу целе бивше Југославије. На тој плочи биле су и песме „Буди, буди увек срећна", „Три руже", те „Имала је плаву косу" коју публика памти као „Сјећам се". Уследили су позиви за наступе у свим већим местима у Југославији, а до тада сарајевска и босанскохерцеговачка певачка звезда „заблистала" је и у другим републикама.

С ансамблом Драгана Стојковића Босанца је 1985. године снимио плочу „Збогом ноћи, збогом зоре", на којој су биле и нумере „Хир младости", „Збогом најдраже жене", те четири бонус песме које су његови обожаваоци раније радо слушали. Након синглова „Мујо, Халила и Вила" и „Враћам се мајци у Босну" познатијег као „Београђанка" Халид је објавио свој пети студијски албум под насловом „Заједно смо јачи". Нумере „Проклета је жена та", „Јабуке су биле слатке", „Вољела ме једна Есма", „Некад сам ти био драг" и друге, брзо су пронашле пут до слушалаца. Исте, 1986. године издавачка кућа „Југотон" је објавила његову плочу „Отров" са осам песама.

Поред нумера „Мујо, Халила и Вила" и „Враћам се мајци у Босну", ту су биле и „Хеј, лијепа жено", „Опијум", „Чаробна фрула" и друге. Већ наредне године Халид Бешлић је снимио нови албум са песмама „Ех, кад би ти рекла ми волим те", „Хеј зоро, не свани", „У пламену једне ватре" и другима. Бешлић је 1988. године издао плочу „Мостови туге" с осам нових песама, те албум „У живо" на коме су снимљени хитови које је објавио у дотадашњој каријери. Две године касније у продаји се нашла плоча „Опет сам се заљубио" са нумерама „Сарајево, срећо моја", „Златне нити", „Гордана" и другима.

Уследила је сарадња са Брацом Шестаном, Душком Лукићем, Едом Билалом, Шефиком Кадрумовићем и Перицом Симоновићем, који су заједно са Халидовим сталним сарадником Назифом Гљивом аранжирали, компоновали и написали музику и текстове за албум „Љиљани" из 1991. године. Поред насловне песме, публика је одлично прихватила и нумере „Задњи пут сам овђе друже", „Очи њене", те „Растанак" коју је компоновао Халид Бешлић.

Дванаести студијски албум под насловом „Граде мој" Халид је снимио 1993. године с оркестром „Повјетарац". На њему су биле песме „Кад тад", „Ја се Босни спремам", „Стани зоро" и друге, те обрада народне песме „Да зна зора". Већину нумера написали су и компоновали Шефик Кардумовић и Самир Шестан Дрога. С истом екипом је радио и на наредном пројекту који је светло дана угледао три године касније. Реч је о касети „Не зови ме, не тражи ме" која је снимљена у Немачкој. Нумере „Сањам те мајко", „Вјетрови и олује", „Сјети ме се, бистра ријеко" и друге, обележиле су овај албум.

Поп звук

Две године касније Халид је издао ЦД „Робиња", са песмама „Сватови", „Рањен сам ти", „Тајна", „Жена мог живота" и другима. Ипак, највећу популарност стекла је нумера „Јесен у мени" коју су написали Самир Фазлић, Назиф Гљива и Зоран Кесић. Публику је изненадио мало другачијим, поп звуком, али је, како се касније испоставило песма доживела велики успех, похарала телевизијске и радијске станице, те увек радо слушана у дискотекама и на Халидовим концертима. Нумере „Срце ледено", „Црна ружа", „Као некада", „Вазда", „Не болујем" и друге нашле су се на ЦД-у „У име љубави" који је 2000. године.

Три године касније Халид је објавио ЦД под насловом „Први пољубац". Насловна песма, за коју је снимљен и спот је за врло кратко време освојила публику. Међу посетиоцима његових концерата све више је било оних који до тада нису слушали музику којом се он бавио. Осим те, веома популарне су биле и песме „Пожури", „Лијепе Циганке", „Стара кућа" и друге. На том ЦД-у је била и дуетска песма „Свирај нешто народно" коју је отпевао са Доном Арес. Нумеру је пратио и занимљив спот сниман на улицама Сарајева. Песму је написала Дона, а одушевила је и Халидову и њену публику.

Миљацку сви воле

Четири године дискографске паузе Бешлић је искористио за бројне концерте и турнеје широм света. Био је радо виђен гост у Аустралији, Канади, Америци, европским престоницама, те земљама у региону. Године 2007. у продаји се нашао његов ЦД са десет нових песама. Реч је о албуму „08" на коме су биле нумере „Не тражи ме", „Будна си", „Није љубав вино". Ипак, највећи успех су доживеле песме „Миљацка", „Чардак", „Двадесете" и „Улица уздаха". Оне на Јутјубу" бележе милионске прегледе, а за веома кратко време постале су неизоставни део, не само Халидовог концертног репертоара, него и репертоара младих певача са ових простора.

Са групом Легенде снимио је песму „Тамбураши", коју су написали Зоран Кесић и Зоран Дашић. Дует се нашао на албуму Легенди под насловом „Сјај од пламена", који је објављен 2010. године. Спој гласова Ивана Милинковића и Халида Бешлића одушевио је публику, а песму је испратио и спот кога су емитовале многе телевизијске станице.

Романију посветио родном крају

Двадесети албум у каријери Халид је објавио 2013. године под насловом „Романија". Управо је насловну песму посветио свом родном крају. Написао ју је Марио Шенковски Џеронимо (Геронимо), а снимљен је и спот у коме су приказане лепоте Халидовог родног краја. Како је певач једном приликом казао, та песма и спот у ствари промовишу Романију, лепоту њених села, шума и потока. Осим насловне, са тог албума су добро прихваћене и песме „Сиједе", „Севдах да се догоди", „Лаванда", „Свиће зора", „Кад заигра срце од мерака".

22. јуна 2013. године одржао је велики концерт на сарајевском стадиону Кошево. Улазнице су биле распродате врло брзо након саме најаве, а Халид је пред верном публиком обележио 35 година каријере певајући више од три сата. Ређали су се хитови од осамдесетих година, на овамо, а гости су му били колеге Харис Џиновић, Жељко Јоксимовић, Енес Беговић, Вики Миљковић и други. Халид је наставио да „пуни" концертне дворане у Босни и Херцеговини и региону. Био је радо виђен гост у београдској Арени и Сава центру, а дворана Зетра неретко је била претесна да прими све оне који су желели да га слушају. Осим тога, концерти у дијаспори су увек били тражени, па је Халид скоро сваке године одржавао велике турнеје по Скандинавији, Америци и Аустралији.

Године 2016. објавио је песму „Ја без тебе не могу да живим", коју је публика први пут могла да чује у једној епизоди криминалистичке серије „Убице мог оца". И спот за песму обилује мотивима из ове серије. Половином 2018. године објавио је сингл „Таман је" кога прати занимљив спот. Музику и текст потписује Џеронимо, а аранжман Самир Кадирић. Песма је на Јутјубу" за мање од шест месеци од објављивања прегледана више од 15 милиона пута.

Објавио је албум "Требјевић", а осим насловне нумере, на том албуму су се нашле и песме „Неретва", „Збогом остај љубави", „Да вријеме стане", „Хладно сунце", „Анђела" и друге. Текстове потписују Нено Нинчевић, Мирко Шенковски Џеронимо, Сања Арсић, Дубравка Дерић и други, док је за већину аранжмана ио задужен Самир Кадирић. Како је у једном интервјуу рекао „певаће док живи".

Приватни живот

Халид Бешлић је у свом селу завршио основну школу, а с обзиром да је већ са 14 година отишао на школовање у Сарајево, каже да је остао жељан романијских шума и потока. Док је похађао средњу школу живео је у ђачком дому. Након тога се запослио, а потом отишао у војску. Повратак с одслужења војног рока био је преломни тренутак у његовом животу. Да тада није одлучио да се бави музиком, његови обожаваоци не би могли уживати у више од две стотине песама које је снимио.

Судбоносни сусрет са супругом Сејдом

На почетку каријере упознао је супругу Сејду. У једном интервјуу испричао је како се десио судбоносни сусрет. Наиме, Халид се као млад певач дружио са Сејдином сестром која је радила у ресторану где је он певао. Једном га је она позвала да дође код њених на ручак. Ту је срео Сејду и почели су да се забављају. Након само шест излазака Халид ју је запросио. Било је то 8. марта 1979. године, на прослави рођендана њене сестре.

Друштво се окупило у једном ресторану, а Халид је питао Сејду да ли би се удала за њега. Она је, мислећи да се шали, пристала, а другари су одмах пошли да обавесте њене родитеље. Исте ноћи, Сејду су довели у Кнежину и представили је Бешлићима као Халидову будућу супругу. Венчали су се петнаестак дана касније. Прво су живели код Сејдине тетке у Сарајеву, а након тога пронашли свој стан. Њен отац им је помогао да се „скуће". Ту је рођен и њихов син Дино. Халид је говорио да је тајна њиховог успешног брака у томе што су се они првих неколико година тек упознавали, а из тога се родило поштовање, љубав и разумевање.

Фото: АТА имагес/А. Ахел, Игор Маринковић

Удес једва преживео, остао без ока

У марту 2009. године јавност је потресла вест да је познати певач имао саобраћајну несрећу, те да се налази у коми. Наиме, он је аутомобилом слетио са пута у Алипашиној улици у Вогошћи. Халид је преживео тежак удес, али лекари нису успели да му спасу десно око. Како је једном приликом признао, супруга је највише страховала да ли ће последице те несреће утицати на његову психу. Он је наставио да пева, снима албуме и организује концерте, а позитиван и ведар дух није нестао са трагедијом која му се догодила. Ипак, од тада је ретко кад возио. Уместо њега, за воланом је био његов пријатељ из детињства.

Најсрећнији дан у животу

У јулу 2014. године регионом је одјекнула вест да је Халид постао деда. Наиме, његов син Дино и снаха Махира добили су близанце Ламију и Белмин Кана. Певач није крио радост због доласка унучића, а једном приликом је изјавио да му је то био један од најсрећнијих дана у животу. Халид Бешлић био је власник мотела и бензинске пумпе у месту Семизовац, недалеко од Вогошће у кога је 2014. године примио мештане који су у клизиштима остали без својих домова. Наиме, када је у пролеће 2014. године непогода задесила тај део БиХ, Бешлић је од менаџера мотела тражио да испразни собе и у њих смести све оне који су изгубили своје куће. Овим гестом одушевио је многе, али је познато да је певач био велики хуманиста од почетка каријере.

Сви који су га познавали тврдили су да је радо помагао колико је у његовој моћи, а он је то објашњава речима „све је то нормално". За разлику од неких својих колега, он се није трудио да за то сазнају медији, али о његовим делима више су говорили људи којима је помогао. Једном приликом је рекао да би волео више да га људи памте као доброг човека, него као доброг певача.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: