У најкраћем одговор је следећи - одлука о висини плате је на послодавцу, а на снази је и даље препорука државе која каже да фирме запосленима на боловању треба да исплате 100 одсто зараде.
Препорука Владе Србије да се запосленима који су на боловању због вируса корона исплаћује цела плата, и даље је на снази јер како је Министарство рада истакло у првом таласу, Закључак Владе из априла прошле године није временски ограничен.
Тада је Влада препоручила послодавцима да промене своја акта, а како би запосленима који привремено одсуствују са рада због ковида, мера изолације или самоизолације, била исплаћивана цела зарада.
Фото: Профимедиа
У пракси данас ову препоруку поштује јавни сектор, док се то не може рећи и за све приватнике.
"Закључак Владе којим је регулисана ова препорука је формално и даље на снази, али то је само препорука и не представља и обавезу за послодавца. Послодавци који желе да запосленима надокнађују 100 одсто накнаду зараде за боловање у случају да им је дијагностикован ЦОВИД-19 потребно је да то пропишу општим актом код послодавца (правилником о раду или колективним уговором код послодавца) или уговором о раду, као што је то и наведено у закључку. У противном за боловање узроковано ЦОВИД-19 плаћа се најмање 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду", објаснила је за "Блиц" адвокат Ксенија Иветић Марловић, стручњак за радно право.
Према речима Небојше Атанацковића из Уније послодаваца Србије, исплата пуне зараде услед боловања због короне није нигде званично обавезујућа, али је послодавцу дата та могућност.
"То је мање-више остављено послодавцу, али он има дату ту могућност. Зависи то и од односа послодавца и запосленог и културе понашања у конкретној фирми", каже Атанацковић.
Фото: Профимедиа
Према изменама владине уредбе од 17. јануара ове године скраћено је трајање карантина у кућним условима за блиске контакте ковид-19 позитивних.
Он сада траје пет дана.
Иначе, одсуство са рада се доказује извештајем лекара о привременој спречености за рад али може и решењем санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова...
За класично боловање 65 одсто зараде
Законом о раду је плата за време боловања за првих 30 дана одсуства у износу од најмање 65 одсто просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци. Истоворемно постоји могућност да се плата буде и већа, али то се регулише колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду у самој компанији.
(Блиц)
