Православна вера дубоко је прожета позивом на милосрђе, саосећање и помагање ближњем. Милосрђе није споредна врлина, већ једно од средишњих начела хришћанског живота. Оно је пут љубави, али и сведочанство живе вере, јер вера без дела је мртва.
Оно није само добра воља или осећање сажаљења - то је конкретна, свесна одлука да се види бол другог човека и да се на тај бол одговори. Православна вера од човека не тражи савршенство, већ саосећање и отворено срце за ближњег, наводи монах Серафим Вирицки.
Фото: Профимедиа
Бог у православљу није далеки судија, већ Отац који нас учи љубави. А љубав без милосрђа не постоји. Православни поглед на свет почива на идеји да сваки човек носи у себи лик Божији. Зато, кад помажемо сиромашнима, ми не чинимо само хуман гест - ми потврђујемо веру да у сваком човеку препознајемо Божје присуство.
Православна духовност учи да милосрђе има снагу да преобрази и онога који прима и онога који даје. То није размена између богатог и сиромашног, већ сусрет две душе пред Богом, у коме једна другој доноси спасење. Давати не значи изгубити, већ учествовати у Божијој бризи за свет.
Прочитајте још
Бог не тражи величину дарова, већ њихову дубину. Није важно колико дајеш, већ да дајеш из срца, искрено и без прорачуна. Милосрђе је, по православљу, начин да се изађе из себе, из својих граница, и да се учествује у Божијем делу љубави. Ко не зна да покаже милост, не може истински да познаје Бога, јер Бог јесте милост.
Фото: Профимедиа
Светитељи, монаси, старци и духовници увек су наглашавали да је помагање сиромашнима један од најсветијих начина да се приближимо Богу. Тај однос сажет је у речима Преподобног Серафима Вирицког, које остају као путоказ свакоме ко жели да живи по вери, а не само да је исповеда:
"Ако имаш рубљу у новчанику, дај је сиромашнима и никада нећеш остати без новца. Дај без жаљења и Бог ће те наградити! Ако се жалиш и жалиш, изгубићеш све."
(Лепа и срећна)