"Тата мој отишел си ми прерано. Пуно прерано. Кажу људи да је Бог тако хтио. Били смо си више пјесмом него ријечима, другачије ниси знал, ниси знал сићи у глави с те позорнице па сам ти једино пјесмом прилазио. А могли смо пуно више татек мој. Болиш неописиво. Утјеха ми је да ћу те имати бар дио у својим пјесмама као и у оним што си ми оставио. Али ми то сад није довољно. Знали су људи све о нама, а ништа нису знали. Знали смо ти и ја. Фалиш татек свима нам фалиш", написао је.
"Татек мој сад одмори, па Рокај горе с екипом. Људи моји хвала Вам свима у име цијеле обитељи Рахимовски на ријечима подршке, на свим порукама, позивима... И вама је значио јер је био велик, као и Оли недодирљив. Татек мој рекел си ми прије пар дана: 'Сине и ја тебе волим, ајде бегај тамо и видимо се'. Видимо се тата једног дана. Бок тата, волим те тата. Видимо се", завршио је Кристијан.
Александар Аки Рахимовски рођен је у Нишу, али се убрзо са породицом преселио у Скопље. Како му је отац био музички професор, са седам година је кренуо у музичку школу, одсек клавир и певање.
Као тинејџер био је члан неколико састава од којих су неки групе Вакуум, Крвна браћа и Тор, са којом је наступио на фестивалу у Загребу 1975. године.
Исте године упознаје гитаристу и композитора Хусеина Хасанефендића Хуса и Јурицу Пађена. У сарадњи са менаџером Владимиром Михаљеком Михом оснивају прву поставу Парног ваљка.
