Испод морског дна широм света налазе се огромни резервоари метана, формирани током миленијума. Овај невидљиви плин може да побегне у воду кроз пукотине, често се манифестујући као млаз мехурића који путују према површини. Мало се зна о тим подводним цурењима, али научници желе боље да их схвате јер метан задржава око 80 пута више топлине од угљен диоксида у првих 20 година у атмосфери.
Неочекивано откриће у Росовом мору
Будући да су цурења метана на Антарктику међу најмање истраженим, међународни тим научника започео је потрагу. Користећи комбинацију акустичких истраживања, даљински управљаних возила и рониоца, узорковали су низ локација у Росовом мору, заливу у Јужном океану, на дубинама између 5 и 240 метара.
Оно што су пронашли изненадило их је. Према студији објављеној у часопису Nature Communications, идентификовали су више од 40 цурења метана. Многа од њих пронађена су на локацијама које су раније биле вишеструко проучаване, што сугерише да су нова и да би могла да указују на "темељну промену" у ослобађању метана у регији.
Фото: Профимедиа
Цурења метана су глобално релативно честа, но пре овога постојало је само једно потврђено активно цурење на Антарктику. "Нешто што се сматрало ретким сада очито постаје раширено", рекла је за Си Ен Ен Сара Сибрук, ауторка извештаја и научница при Earth Sciences New Zealand. Додала је како је свако откривено цурење било пропраћено "тренутним узбуђењем" које је "брзо замењено тескобом и забринутошћу".
Климатске промене као могући окидач
Страх лежи у томе што би ова цурења могла брзо да пренесу метан у атмосферу, чинећи их извором загађења који тренутно није урачунат у климатске моделе. Научници су такође забринути због могућих каскадних учинака на морски живот. Иако још није јасно зашто се цурења догађају, истражује се јесу ли подстакнута климатским променама.
Прочитајте још
На Арктику, на другом крају света, појачано испуштање метана већ је повезано са топлијим температурама и променама нивоа мора. То може да створи повратну петљу, објаснила је Сибрук, где климатске промене подстичу цурење метана, што заузврат додатно убрзава климатске промене.
Метан је "права непознаница, расте у атмосфери и не знамо зашто", рекао је Ендрју Турбер, професор морске биологије на Универзитету Калифорнија и коаутор студије. Нагласио је да су огромни резервоари метана на Антарктику једна од највећих брига. Ако планета настави да се загрева, ова цурења би могла да се претворе из "природне лабораторије у епицентар опасности", рекао је.
На неки начин, она су попут опасне животиње, додао је. "Невероватни су за проучавање и разумевање, али треба бити врло свестан шта могу да учине ако се испровоцирају или подцене."
БОНУС ВИДЕО:
