После комеморације одржана је џенеза за Халида Бешлића, а до гробља дошло је око 100.000 људи. Новинари "Блица" среле су комшије које су емотивно говориле о Халиду и његовим плановима:
Фото: Н. Тутњевић
- Осећао сам да треба то да организујем, а Халид заслужује, срамота би било да се одавде не пошаље оваква слика каква је сада. Халид је Кнежину носио у срцу и души и то се осећа у свакој његовој песми. У последње време је долазио често јер је био жељан свега. Због посла је остао жељан јер није могао бити присутан, сада када имао више времена почео је чешће да долази и да се присећа свог детињства. Он је увек говорио о детињству и школским данима, ничега се није стидео за разлику од многих познатих личности који иду из народа, крију се и не желе да кажу одакле су пореклом. Он се никада није стидео. Чак је посветио песму овом извору код којег смо данас. Родио се недалеко одавде, ту је направио викендицу да би могао ту да одмара душу. Није успео ни да је доврши. Са њим сам пет, шест пута, поседео, нисмо били много у контакту јер сам ја млађа генерација. Биће упамћен као човек добре душе. Често је мењао песме јер је певао народу - рекао је он.
Фото: АТА имагес/ZIPA photo/Б. Здриња
- Много је урадио за овај крај, речима је све сувишно говорити, он је песмама све рекао о љубави о животу, о срећи и свом завичају. Његов живот није био баш лак, одавде где се родио је пешке ишао у школу, а кад је завршио средњу школу по дању је радио, а ноћу певао. Његов живот је био тежак, намучио се. Доста је помагао људима, које је знао и које није знао. Он је током свог живота спајао људе, а ево сад после његове смрти спојио нас је све заједно да се окупимо са свих простора. Доста воде ће протећи још, али Халид је један једини. Проћи ће много времена да се појави неко као он. Ко вечно живи имао се и рашта родити - рекао је између осталог.
Прочитајте још
Једна комшиница није могла да задржи сузе због смрти певача:
- Остаће заувек у нашој души, ово ће бити дан - два - три, али оде нам Халид. Тешко Сејди, Марку и његовим сестрама. Сви ћемо га памтити по добром. Мом супругу је Халид био као брат. Био је леп момак у младости, био је једна душа. Отишао је брзо, јако ми је тешко. Увек је негде журио, али недавно смо попили кафу. Причали смо о породици, животу, питао ме је како живим након смрти мужа. Није ми помињао ништа о болести. Волела бих да могу да му кажем да га волим до неба. Нема везе што није жив, у мојој души ће остати. Задужио је и мене и моју децу - рекла је његова комшиница.
БОНУС ВИДЕО:
