Пре тачно четири године, 14. октобра, заувек нас је напустио глумац Марко Живић — човек који је својом топлином, хумором и добротом освајао и сцену и људе око себе. Умро је од последица корона вируса у 49. години, остављајући за собом богату каријеру, пријатеље, дугогодишњу партнерку и сестру Невену Живић, која га никада није прежалила.
Фото: В. Данилов
Тог истог датума, симболично, Крушевац – његов родни град – слави ослобођење у Другом светском рату и православни празник Покров Пресвете Богородице, чије име носи и манастир у Ђунису, недалеко одатле.
Последњи дани: „Не отказује се представа“
Невена је у разговору за Глорију открила како су изгледали Маркови последњи дани.
Прочитајте још
Добио је температуру и, иако је био видно лоше, није желео да откаже представу „Лет изнад кукавичјег гнезда“, заказану за 25. септембар.
„Сала је била распродата. Послао је кратку поруку: ‘Не отказује се’. Мартини је била његова улога живота. Био је одговоран према публици и колегама. Много пута је играо болестан, под температуром. Али кад су видели како лоше изгледа, колеге су позвале Хитну помоћ“, причала је Невена.
Глумац је пребачен у КБЦ „Драгиша Мишовић“. Убрзо је завршио на интензивној нези.
„Била сам убеђена да ће се извући. Веровала сам да ће пронаћи пут да нам се врати. Слала сам му поруке, али одговора није било. А онда шок, неверица, празнина“, рекла је кроз сузе његова сестра.
Сахрањен у костиму своје најпознатије улоге
Марко је сахрањен у свом омиљеном костиму из представе „Лет изнад кукавичјег гнезда“, у којој је 209 пута играо.
„Хтео је да узме тај костим када се представа скине с репертоара и да га изложи поред цртачког стола нашег оца, архитекте и сликара. Тата је био уметник, па је Марко желео да њихов рад стоји један поред другог“, присећа се Невена.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/Orkestar DANIJELA
Детињство у породици уметника
Одрастао је у породици која је неговала уметност. Отац Светислав Живић био је архитекта и сликар, аматерски глумац, а мајка Биљана добитница рецитаторских награда.
„За Марка није било друге опције осим глуме. И кад први пут није прошао на академији, тата је рекао да ће конкурисати док га не приме“, открила је Невена.
Крушевац крајем седамдесетих и осамдесетих био је расадник талената. Марко је своје прве глумачке кораке направио у Драмској секцији Бате Миладиновића у Дому омладине.
Доброта као животни позив
Марко Живић био је познат као човек великог срца. Носио је једноставну одећу, делио све што је имао и помагао другима — дискретно, без хвале.
„Носио је један џемпер, једну јакну, једне ципеле. Говорио је: ‘Не требају ми два кревета, јер могу спавати само у једном.’ После сахране ми је пришла породица коју је годинама финансијски помагао, а да то нико није знао“, открила је Невена.
Помагао је Дом за незбринуту децу у Крушевцу, манастир Света Петка код Параћина, али и колеге у невољи. Све новчане награде прослеђивао је у хуманитарне сврхе.
„Ретко ко је успевао да плати рачун поред њега. Окупљао је људе, ширио радост“, додала је Невена.
Ученик Ђузе Стојиљковића
Један од људи који су препознали његов таленат био је легендарни глумац Ђуза Стојиљковић, који га је узео под своје када је Марко имао свега 26 година.
Њихов пријатељски ритуал у позоришном клубу остао је упамћен:
„‘Ђузице, ајде да поделимо пиво’, говорио би Марко, и тако би поделили прво, друго, треће... па гајбу. То је био њихов начин да славе живот“, присећа се Невена.
Борба с тешком болешћу и повратак на сцену
Марко је 2008. године победио злоћудни тумор који му је захватио једњак и желудац. Отворено је говорио о својој борби и веровао да га је спасла вера и оптимизам.
„Сећам се ноћи пред операцију, снег пада, а ја гледам кроз прозор и схватам да нема назад. Мислим да ми је помогло то што сам био луд у својој енергији — луд да ту трку истрчим“, рекао је једном приликом.
Био је подршка другим пацијентима, духовито их бодрио и дизао им морал.
„Ноћу сам плакао везан за кревет, али сам устајао и глумио Рокија Балбоу по ходнику. Мораш да се исчупаш из тога“, говорио је Марко, описујући период опоравка.
Његов тријумфални повратак на сцену догодио се у БДП-у, управо у представи „Лет изнад кукавичјег гнезда“, када је публика устала и аплаудирала на ногама.
Легат једног великог уметника
Марко Живић рођен је 4. априла 1972. године у Крушевцу, а дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду 1995. године.
Остаће упамћен по улогама у серијама и филмовима:
„Љубав, навика, паника“, „Хотел са седам звездица“, „Позориште у кући“, „Премијер“, „Монтевидео, бог те видео“, „Сенке над Балканом“, „Жигосани у рекету“ и многим другима.
У знак сећања, Мала сцена Крушевачког позоришта данас носи његово име — као трајни подсетник на човека који је живео за сцену, али још више за људе.
(Курир)
