Ђавоља Варош у јужној Србији је наш најпознатији геолошки споменик, али мало ко зна за две бизарне чињенице: да тамо теку две изузетно киселе и необичне воде, и да се стене које зову "Ђавоље куле" непрестано обнављају. То је место митског проклетства и природног чуда.
Ђавоља Варош је смештена на Радан планини и чини је више од 200 земљаних пирамида насталих дуготрајном ерозијом. Туристички, она је магнет, али њена аутентична прича лежи у геологији и легендама.
Мистерија течности
На овом локалитету избијају два извора са изузетно ретким саставом:
Ђавоља вода: Ова вода је екстремно кисела (пХ вредност око 1.5) и има високу минерализацију. Упркос називу, локално становништво је дуго веровало у њену лековитост, посебно за кожна обољења.
Црвена вода: Овај извор је познат по својој рђасто-црвеној боји, која потиче од високог садржаја гвожђа и других метала. Боја воде ствара језив призор, посебно у контрасту са сивим стенама.
Прочитајте још
Легенда о "Окамењеним сватовима"
Најпознатија легенда о настанку кула је прича о "Окамењеним сватовима". Прича каже да су се људи, упркос Божјој забрани, хтели венчати са блиским сродницима. Бог је, да би то спречио, послао ђавола да их збуни и натера да пију ђавољу воду. Чим су почели богохулно венчање, Силе Небеске су их окамениле, а младожења се претворио у највећу, највишу кулу, пишу медији.
Геолошко чудо: Ерозија константно руши старе куле, али због специфичног састава тла, природа непрестано ствара нове, што доприноси миту о "васкрсавању стена".
(Информер)
БОНУС ВИДЕО-
