Геотермална енергија се може користити на два начина: за производњу топлоте и електричне енергије. Геотермалне воде релативно ниске температуре, испод 100 степени Целзијуса, могу се користити за грејање домаћинстава или, на пример, пластеника, што је посебно важно у пољопривредним подручјима. У комбинацији са топлотним пумпама, геотермалне воде се могу користити и за хлађење.
На међународном енергетском форуму Интеренеф, са главном темом „Нови енергетски поредак: Изазови и могућности“, председник Управног одбора Агенције за угљоводонике Маријан Крпан рекао је да Хрватска има много додатног потенцијала у глобалној енергетској ситуацији и да Агенција систематски ради на томе.
Свих десет је перспективно
У Панонском басену истраживања спроводе ИНА и једна америчка и једна канадска компанија. Прошле године, ове три компаније су избушиле десет истражних бушотина, и свих десет су обећавајуће.
- Можемо рећи да имамо одређена нова открића која ће сигурно донекле повећати домаћу производњу у будућности, а то ће утицати на стабилност ситуације са угљоводоницима у Хрватској - рекао је Крпан, додајући да би Хрватска на овај начин могла да смањи своју зависност од геотермалних извора енергије.
- Агенција за угљоводонике, кроз Национални план за опоравак и отпорност, спроводи пројекат "Геотермално грејање", где је идеја да се градови са постојећом инфраструктуром повежу са геотермалним изворима. Две бушотине су већ избушене у Великој Горици и Осијеку, и обе су потврдиле да потенцијал постоји.
Зависни од странаца
- Сада је само питање даљих улагања и технологије да се овај потенцијал и у Великој Горици и у Осијеку повеже са локалном мрежом - рекао је Крпан.
Након што је деценијама била зависна од руских извора енергије, Европа је сада све више зависна од америчких. Председник Института за европске и глобализацијске студије и организатор конференције, Анђелко Милардовић, сматра да Хрватска, у ери глобализације, треба да се брине о себи, посебно зато што ће јој добар геополитички положај Хрватске користити у новом међународном поретку.
- Само је питање одлуке – ићи овим путем или одустати - рекао је. Милардовић је додао да геополитички положај одређује понашање актера.
Енергија је безбедност
- Енергија иде руку под руку са безбедношћу, како индивидуалном тако и глобалном - рекао је председник Атлантског савета Хрватске, Младен Накић.
На питање да ли је Хрватска још увек премала да диктира токове енергије, рекао је да постоје и мање земље које "не играју по туђој мелодији":
- Ако Хрватска зна шта жели и има стратегију, и има ресурсе, онда не видим проблем у томе да се организујемо и искористимо све погодности које имамо“, рекао је Накић.
(Блиц/Дневно.хр)
БОНУС ВИДЕО:
