У уторак, 28. октобра, уочи пет година од упокојења митрополита Амфилохија Радовића у организацији духовника у Студентском граду у Београду, оца Дарка Николића, биће одржано предавање "Амфилохијеви студентски дани" у параклису Светог Јована Златоустог на Новом Београду (смештена је у четвртом блоку Студентског града).
Говориће протођакон проф. др Радомир Ракић и монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи.
Фото: Д. Миловановић
Вредност предавања је вишеслојна. Радован Ракић је студирао са Ђедом, а Павле Кондић ће изнети до сада непознате записе из студентског дневника Амфилохија - из Београда, Берна и Рима, од 1958. до 1966. године. Такође, биће речи и о писмима упућеним владики Јустину и владики Атанасију.
Фото: Д. Миловановић
Предавање је уздарје Амфилохију који је освештао капелу у Студентском граду где је некад и становао.
Пет година без Ђеда
Тридесетог октобра обележиће се пет година од упокојења Амфилохија Радовића (световно Ристо Радовић, рођен у насељу Баре у општини Колашин на Божић, 7. јануар 1938. године). Између осталог, био је митрополит црногорско-приморски и епископ банатски (1985—1990), као и декан Богословског факултета.
Фото: АТА имагес/М. Рафаиловић
Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1962. године. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за време седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, докторира, а тезу, коју пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу оцену. Потом, годину дана проводи на Светој Гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту Свети Сергије у Паризу од 1974. до 1976, где уз осталих пет језика које је савладао, усавршава и француски језик.
Замонашио се 1967. у Грчкој, где је потом 21. јула 1968. постао јеромонах.
Фото: Д. Миловановић
Због блискости Амфилохија са народом, добио је надимак „Ђед” или „Ђедо” (као заједнички дјед свим верујућим људима) на који се радо одазивао.
Благо манастира Стањевићи
У Манастиру Стањевићи је отворена спомен соба посвећена владики Амфилохију. У манастиру је отворена и библиотека са преко 20.000 књига које је владика завештао манастиру.
Део блага Стањевића од 2023. године чини и 47 фотографија Драгана Миловановића, уредника фотографије "Вечерњих новости", које је овековечио пратећи земне остатке митрополита Амфилохија, од Цетиња па до Подгорице и све до његовог вечног коначишта, којег је за живота одабрао - крипте Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
Драгоцено сведочанство
Монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, одао је признање Компанији "Новости" за овај подухват.
- Много је добротвора који су пратили Амфилохија а међу њима, мирне душе могу да кажем и сведочим не само ја него и ове фотографије од тако визуелног и драгоценог сведочанства, јесте и Компанија "Новости" са којом је Амфилохије имао лепу и дуготрајну сарадњу - рекао је Кондић. - И ми, чувари овог његовог наслеђа, одајемо признање свим оним стотинама, и сами Бог зна, хиљадама страница које су у току 35 година његове архијерејске службе исписали сарадници "Новости" пратећи његов рад, преносили његове речи, поготово овде из дописништва у Подгорици.
Манастир Стањевићи је манастир Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве из 1338. године.
Манастир се налази поред села Побори у рејону општине Будва, на 800 метара надморске висине. Као ктитор манастира помиње се велики војвода Никола Стањевић, а у њему је живео и стварао и велики Његош.
Након турских упада у Цетиње 1714. године, владика Данило прелази у Стањевиће. 1780. године у манастиру је отворена свештеничка школа, коју је похађао и Свети Петар Цетињски.
1839. године манастир Стањевићи је уступљен Аустрији и од тада почиње процес њиховог руинирања. 1994. године започета је обнова манастирског комплекса. Обнову је, благословом Митрополита црногорско-приморског, Амфилохија, започео јеромонах Димитрије Благојевић, а наставио јеромонах Јефрем Дабановић после упокојења оца Димитрија 2004. године.
