Златан Ибрахимовић данас важи за једног од најбогатијих људи у свету фудбала, међутим за то је озбиљно морао да се намучи, пошто је било дана када није имао ништа. Апсолутно ништа. Ибрахимовић је рођен у Шведској у породици југословенских имиграната који су отишли у Скандинавију "трбухом за крухом", а који су се јако трудили да му обезбеде макар основне услове за живот, што није било нимало лако с пословима којима су се бавили.
Златанов отац Шефик Ибрахимовић је певач, који није имао стално запослење, повремено је тек доносио новац кући од заната којим се бавио, док је мајка Јурка била чистачица која је неретко радила и на више места по 14 сати дневно, често и на црно, само како би успела да прехрани породицу.
Фото: Профимедиа
Како је Златан одрастао у сиромаштву?
Прво су добили кћерку Селму, а онда 1981. године и Златана, да би свађе постајале све чешће у кући - све до развода. То је и те како утицало на малог Златана Ибрахимовића који се повукао у себе, избегавао је друштво и знао да се потуче, посебно јер је знао често да долази "одрпан" у школу због чега су га исмевали. На све то, трпео је прозивке и на рачун свог порекла, просто у Шведској нису били тако отворени према имигрантима, посебно ако би се радило о сиромашнијем делу друштва.
У таквим околностима, када вас друштво одбацује, није неуобичајено ни флертовање с криминалом: "Крао сам бицикле...", рекао је Златан Ибрахимовић у једном од интервјуа када је постао светска фаца:
Прочитајте још
- Обијао сам катанце. Постао сам прави експерт за то. Бум, бум - и бицикл је био мој. Био сам крадљивац бицикала. То је био мој први посао.
- У једном тренутку ствар је измакла контроли. Једном сам, сав у црном, у стилу Рамба, узео велика клијешта и украо војни бицикл. То ми је доносило узбуђење. Уживао сам и да будем искрен, више се радило о адреналину него о бициклима - додао је Златан.
Фото: Профимедиа
Златан није заборавио на гладовање
Родитељи нису могли да трпе такве његове испаде, често је добијао батине, свађао се са оцем који је неретко био и пијан, док је с друге стране мајку Јурку изузетно поштовао јер је свакодневно црнчила да би имао уопште шта да једе. Било је и дана када чак ни оброк на столу није био сигуран.
- Није им било лако тамо, Јурка је тамо сама радила, као чистачица... - испричао је пре неколико година Златанов ујак Гојко Гаврић и присетио се како је једна комшиница знала да помогне њиховој породици: "Није се пуно долазило у то време. Причали су ми тад наши људи из Шкабрње који су тамо живели да би Златану једна госпођа, иначе Швеђанка, давала сендвич или штагод слатко кад му је матер Јурка радила.
Златан Ибрахимовић то никада није забораво:
- Он јој је после, кад се прославио, дошао у посету и донео чек, нико не зна колико новца, наводно јако пуно. Није ју заборавио, мислим да је одрастао у доброг човека - присетио се Јуркин брат Гојко.
Фото: Инстаграм принтскрин/zlatan.helena
Није заборавио на корене
Златан Ибрахимовић за себе каже да је Швеђанин, али не заборавља балканске корене. Добро памти да су га у Шведској сасвим другачије гледали када није имао ништа, у односу на то када је постао "неко" - а то је почело да се дешава крајем деведесетих када је доминирао у дресу Малмеа као тинејџер.
Приметио га је Арсенал, односно Арсен Венгер, коме је пун себе поручио: "Ја сам Златан, ја не долазим на пробе", што би мало ко смео да каже са 17 година, са породичном историјом и немаштином која га је обликовала.
Испоставило се да је Златан Ибрахимовић био у праву јер је убрзо дошао позив Ајакса, Јувентуса, Интера, Барселоне, Милана и тако даље, а у Шведској је постао икона и поред оног "ић" у презимену - и поред свог угњетавања које је прошао зато што није дошао из класичне скандинавске породице.
Фото: Инстаграм принтскрин/zlatan.helena
- Прилике које се пружају Свенсону и Андерсону се не пружају и Ибрахимовићу. Он их не добија, као ни било ко са сличном 'позадином'. Такве шансе ја нисам имао. Те шансе сам стварао. То сам урадио сам. Нико ми их није никад поклонио", рекао је Ибрахимовић у једном ранијем интервјуу када је хтео да раскрсти са репрезентацијом Шведске: "Да уђем у први тим Малмеа? Немогуће. Имали смо Османовског у екипи само зато што је играо за репрезентацију. У супротном не би било шансе. Да уђем у репрезентацију? Нема шансе. Та врата сам ја отворио.
- Ставио сам Шведску на мапу када је фудбал у питању. Носио сам шведску заставу где год да сам био. Представљао сам Шведску где год да сам ишао. Ко је други то урадио? Зашто у њиховим очима ја нисам тај барјактар, само зато што сам Ибрахимовић? У медијима постоји прикривен расизам. Они не могу да прихвате да сам Ибрахимовић. А, ја? Ја уживам. Јер јесам Ибрахимовић и јер јесам Швеђанин. И јесам 'нови Швеђанин'. Ја сам нова Шведска. Крај дискусије!
Имао је наравно Златан Ибрахимовић "бубице" као сваки фудбалер који заради леп новац, куповао је скупоцене аутомобиле, мислио да ће тиме импресионирати жене, а баш његова невенчана супруга Хелена Сегер га је "охладила" када ју је покупио Фераријем. Тек тада је схватио да новац није толико важан и зато се труди да своје синове - Винсента и Максимилијана - васпитава на начин да науче да цене сваки динар.
Фото: Профимедиа
- Немам своје слике на зидовима, али то је моја идеја. Јер у породици морамо да памтимо одакле сва храна долази - од мојих стопала. То је подсетник за све њих да сваки пут када уђу у моју теретану, виде та стопала - причао је Ибрахимовић.
- Моја глава контролише стопала, у праву сте, али моја стопала више говоре о мојој игри. Игра главом дошла је на крају, кад више нисам био брзо довољно. Не, све што сам рекао је важно да бисмо знали одакле је све дошло и зашто смо ту где смо данас. Нема мојих слика, рекла ми је Хелена да ме је гледала довољно. А то је важно и за моју децу, важно је да ме виде као оца, а не као професионалног играча Ибрахимовића. Не би требало да одрастају у мојој сенци, јер су важнији од мене и никад неће доћи у ситуацију када ће се осећати другим или трећим. Они су у пол позицији.
Фото: Профимедиа
Такође, интересантно је да Златан Ибрахимовић и његова супруга Хелена Сегер обављају доста кућних послова и трудили су се да живе "нормалнији" живот, а не да се потпуно "учауре" као што би се очекивало од људи њиховог банковног рачуна. Баш то му не дозвољава онај сендвич који је јео код комшинице, док је мајка Јурка покушавала да га прехрани.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
