Естрадни уметник је отворио душу и открио есенцију љубави према музици, раном детињству и највећим жељама и амбицијама.
- Имао сам интересантно детињство, ја сам официрско дете. Селили смо се, мењали градове и републике. Први разред сам завршио у Никшићу, други у Игалу, трећи сам већ био у Мостару, четврти, пети, шести и седми био у Задру, а у осмом сам се вратио у Мостар. Прву љубав из раног детињства према музици осетио сам кад би долазили гости, покојна мајка ме је често молила да отпевам нешто, ја се попнем на столицу узмем гитару и певам. Мајка је осетила мој таленат а и сама је лепо певала. Онда су ме ту они као частили... - говорио је Жељко и открио да никада није маштао да буде познат:
- Али никада то нисам схватао као своју будућност све док у Задру нисам одгледао фестивал "Сан Ремо" и док се нису појавили ликови из моје ране младости које сам обожавао попут Том Џонса којег сам касније и упознао у Београду. Десила ми се каријера, заиста је нисам јурио. Коцкице су се сложиле, а Београд је град у коме сам остварио све своје снове.
Фото: АТА имагес
Први дани у Београду
Певач се недавно присетио свог доласка у српску престоницу.
- Оно што је било основно кад смо дошли јесте да смо имали некога ко нас је дочекао, наш пријатељ Мишко Милићевић. Београд као да се осмехнуо. Био је диван сунчан дан а ми смо били на неки начин унесрећени а срећни, а мени је небо некако било сиво над Београдом без обзира на Сунце које је било ужарено. Отишли смо у неизвесност. Сместили смо се у Борчи и бавили смо се мојим послом. Нисмо имали избора, било је или да будете у ратном вихору или да се борите за кору хлеба на други начин... Мени је грубост непознаница, против рата сам сваке врсте, хтео сам да пригрлим децу, будем уз њих и покажем им да сам спреман да се жртвујем за њих у сваком смислу, тако је и било - говорио је Жељко.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Његова Маја
Самарџић је говорио о одрицању и жртви коју је морао да прође како би својој породици обезбедио нормалан и леп живот али и једној јединој жељи коју има.
- Основни циљ је био да им створим кров над главом, а у Београду је то било јако тешко. Моја супруга је била неприкосновена, моја хероина која је о свему водила рачуна. Ове године ми је музика узела једно лето. Када год седнем на брод запитам се:" Боже, колико ми је још лета остало". Када не бих радио за новац, најискреније вам кажем, ја бих то радио за џабе. Много волим да певам и мислим да се то чује. Новац је "лош господар", али ту је моја Маја која о свему томе води рачуна... Јако верујем у њу, једна моја и једина је жеља када дође судњи дан и мени и њој, да ја ипак одем пре ње.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
