Док се свет спрема за костиме, бундеве и језиве маске, православни свештеник отац Предраг Поповић подсећа да Ноћ вештица није само забава - већ озбиљан знак духовне празнине савременог човека.
- Колико је та болест раширена, сатанистичка, нисам знао док нисам отишао тамо у Америку. Ја сам отишао већ 20. октобра, значи то је све било кићено. То су ужаси, значи гробља, костурске главе. Пазите, ми имамо Ћеле Куле, коју поносно наш дике, ми знамо шта Ћеле Кула представља. А они се играју у хорор филмовима, обележавајући своје куће за не знам ни ја, за кога, а ми знамо за кога, рекао је Поповић.
Његове речи одзванјају као упозорење на свет који све више губи осећај за границу између светог и профаног. У жељи да "будемо део света", често несвесно преузимамо обичаје чији смисао не разумемо, али их с одушевљењем понављамо.
Фото: Radule Perisic/ATAImage
- У Старом завету, изнад врата, да би се смрт не одбацила, обележавало се крвљу јагњета, то је пророштво да ће Христос својом крвљу искупити свет и спасити од смрти. А они обележавају своје куће сатанистичким симболима. Неко ће да каже да је то само игра и тако даље, међутим није, додаје Поповић.
Прочитајте још
Од древних друида до Инстаграм генерације
Корени Ноћи вештица воде далеко уназад - у ритуале древних друида који су веровали да се душе мртвих враћају међу живе. Католичка црква је, како објашњава Поповић, покушала да христијанизује тај обичај, али без успеха.
Фото: Профимедиа
- И неко ће рећи да је то дан свих светаца, међутим није. То је почело, знамо и сами, горе у енглеској страни друида. Значи то је било чист сатанизам. И католичка црква је схватила то као велику опасност и покушала је да христијанизује тај празник и да претвори га у дан свих светих, међутим није успело то.
Данас је тај "празник" препакован у забаву и естетику - у трговине, рекламе, Инстаграм филтере. Али, суштина остаје иста: слављење таме под маском игре.
Наш свет и њихова тама
На Балкану се вековима веровало у светлост и у моћ молитве. У кућама су горела кандила, не свеће у бундевама. Обилазили су се гробови, али с поштовањем и свећом, не с маском демона.
У том смислу, Ноћ вештица и није само модни хир - она је огледало времена у којем живимо. Времена у којем је све постало перформанс, па и зло.
Отац Предраг Поповић не говори из осуде, него из бриге. Јер кад се зло прерушава у игру, границе се бришу. А кад границе нестану, све постаје дозвољено.
Ноћ вештица и слава
Док деца широм света облаче маске духова, у Србији и даље постоји традиција која чува дух светлости - крсна слава Свети Лука. То је наш начин да се сетимо светаца, породице, корена и вере. И можда је баш то одговор на таму која се данас продаје као забава.
Јер тамо где се чува Слава, нема места за Ноћ вештица.
(Она)
БОНУС ВИДЕО.
