Ово радно време подразумева само "главни" посао, не рачунајући време порведено на хонорарним нити приватним пословима.
Европски парламент је у извештају изнео податке како радници у Србији заузимају прво место међу 35 европских земаља за које су прикупљени подаци.
Најмање се радило у Холандији - 31,2 сата, а прате је Норвеша и Данска, док у нашем региону радно време Хрватске и Словеније износи мање од 40 сати недељно.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић истиче да ово нису изненађујући подаци јер већ годинама упозоравају да имамо најмањи број нерадних дана.
- Често се говори о томе да ми празнујемо све и свашта, а у поређењу са, рецимо Немачком или Француском, они имају много више дана када не раде - рекла је Савићева. - Све преко 40 сати је нормално за неразвијене земље и почео је, нажалост, да важи стандард "што је мања земља, више се ради да би се надокнадила продуктивност.
Прочитајте још
Она додаје како најгоре од свега представља да су и поред "главног" посла људи приморани да потраже и додатне, како би обезедили финансијска средства неопходна за егзистенцију. Сходно томе, многи после једне одрађене смене, одмах иду на друго радно место.
- То говори о стандарду српског радника и потпуном обезвређивању радне снаге - истиче Савићева. - Више пута смо подносили иницијативу за забрану рада недељом у трговини, али је то све одбијено. Данас се прековремено ради у готово свим јавним комуналним предузећима, здравству, социјали, па чак и у државној управи. Ситуација се нарочито погоршала у време пандемије. А најгоре од свега је што се подразумева да се ниједан прековремени сат углавном не плаћа.
Душко Вуковић, из Савеза самосталних синдиката Србије, говори да су овим подацима погажене тврдње како наши људи неће да раде, штавише доказују сасвим супротно.
- Кршење закона и радних права код нас је постало нормално, а нормативи су мртво слово на папиру - рекао је Вуковић. - Прописи дозвољавају радну недељу од 40 сати, што се код нас не поштује готово ни у једном сектору. Примера ради, сваки трговац на посао мора да дође бар пола сата раније, због примопредаје смене, а излази исто толико касније због сумирања радног дана. За прековремени рад му следује увећање дневнице од 26 одсто, али то ретко која фирма исплаћује.
СРБИ НА ПОСЛУ ВИШЕ ОД РАДНИКА ИЗ ЕУ
Европска анализа показује да су радници у Србији у трећем кварталу 2021. године на послу провели највише времена - чак 43,5 сата недељно, што је 6,4 часа више од просека Европске уније.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
