Док је био с њом у браку добио је сина са познатом глумицом

Јелена и Стево Жигон упознали су се 1950. године на Факултету драмских уметности

Њихова љубавна прича била је попут филмске романсе - пуна страсти, нежности и упорности. 

Стево и Јелена провели су заједно цео живот, делећи и успехе и изазове, све док их смрт није раставила 28. децембра 2005. године, када је Стево преминуо.

Први сусрет на Факултету драмских уметности

Све је почело давне 1950. године на Факултету драмских уметности. Јелена је тада била млада студенткиња од свега 17 година, док је Стево био асистент од 24 године. Иако је хемија између њих била очигледна од првог тренутка, љубав је морала да сазри.

Фото: И. Маринковић

 

Стево није могао да одоли природној лепоти Јелене, која је често називана "српска Софија Лорен". С друге стране, Јелена је била фасцинирана маркантним и талентованим Жигоном, који је већ тада показивао да је предодређен за велике улоге и уметнички успех.

Љубавна писма и упорност која се исплатила

Стево је годину дана упорно, али ненаметљиво слао љубавна писма Јелени, показујући јој колико му је стало и какве су његове намере. Његова истрајност и деликатност на крају су уродиле плодом - Јелена је узвратила осећањима и тако је рођена љубав која је трајала цео живот.

Фото: В. Данилов

 

Јелена је једном приликом присећала се тог времена:

- У Стеву сам се заљубила још са 17 година на Академији, где је радио као асистент. Од тада сам под његовом редитељском палицом.

Ове речи осликавају не само почетак њихове везе, већ и поштовање и дивљење које је Јелена имала према свом будућем животном сапутнику.

Љубав која је прерасла у животну посвећеност

Њихова веза није била пролазна тинејџерска симпатија - она је с годинама расла, јачала и постала трајна животна посвећеност. Стево и Јелена заједно су градили каријере, али и породицу, а њихова љубав била је темељ на којем су се заснивале све друге вредности у њиховим животима.

Фото: В. Данилов

 

Од романтичног геста до животне посвећености

Како је њихова веза сазревала, Стево је схватио да је време да упозна Јеленине родитеље. У овом важном тренутку, плавооки глумац показао је сав свој шарм и романтичну природу - у дом своје будуће свекрве и свекра ушао је са виолином, симболом своје нежности и пажње. Овај гест оставио је снажан утисак и на Јеленине родитеље, али и на саму Јелену, потврђујући колико јој је значио и колико је био спреман да уложи у њихов заједнички живот.

Судбоносно "да" и брак који је трајао цео живот

Осам година након првог сусрета, 1958. године, Стево и Јелена стали су пред олтар и изговорили судбоносно "да". Тај брак показао се не само као исправна одлука, већ и као темељ њихове заједничке среће – остали су заједно до краја живота, градећи љубав која је инспирисала све око њих.

Фото: Архива Новости

 

Стево је касније признао:

- Ја сам се оженио у 31. години, дакле када сам у свему био стасао и знао шта хоћу. Брак са Јеленом био је за мене велика инспирација и добит. Њено порекло од Катуна и Васојевића Реке, уз њену лепоту, душу и тело, чинило је бајку оживотвореном у једном бићу. Захвалан сам јој што је била и мајка, и животна сапутница. Брак са њом била је моја највећа срећа.

Каријера и породица, склад у приватном и професионалном животу

Млад и перспективан пар наставио је да ниже успехе и у каријери и у приватном животу. Јелена је развијала свој глумачки таленат и постајала све значајнија у домаћој уметничкој сцени, док је Стево бриљирао на филму и у позоришту.

Њихова љубав и посвећеност породици огледали су се и у одгоју деце. Добили су двоје наследника - сина Николу и ћерку Ивану, која је, попут родитеља, постала позната глумица. Пар је био изузетно пажљив када је реч о приватном животу, трудећи се да њихова деца одрастају у миру и без непотребног притиска јавности. Та равнотежа између професионалног успеха и породичне хармоније била је кључ дуговечности њихове везе и среће коју су делили.

Иако су уживали у својој љубави која је одушевљавала све који су их познавали, нажалост, једино је смрт успела да их растави, и то 28. децембар 2005. године, када нас је наступио велики глумац Стево Жигон. Након 13 година од његове смрти, и Јелена се придружила свом животном сапутнику, када је умрла 10. априла 2018. у 84 години.

Ванбрачни син њеног мужа

Стево Жигон преминуо је 2005. године, а тада је иза себе оставио ћерку Ивану, сина Николу и ванбрачног сина Вида.

Вид Жигон родио се пре 51. годину, а једном приликом одлучио је да исприча шта се крило иза дуго чуване тајне познате породице.

- Године 1971. Стево Жигон је дошао у Љубљану, где је режирао ‘Пигмалиона’. Елзу Дулитл глумила је моја мајка Мета Вранич, тада веома млада, лепа и талентована глумица.

- Могло би се рећи да сам се нехотице догодио као производ једне кратке романсе између великог глумца и моје мајке, која се одлучила за мене упркос ситуацији, у којој је било очигледно да ће се мој отац вратити кући у Београд, где је имао већ фамилију - започео је своју причу Вид Жигон који се бави писањем.

- За то сам сазнао када сам имао 15 година, али нисам хтео да га потражим, иако је и он знао за мене, првенствено због тога јер сам имао очуха који ме усвојио још као дете, а и зато што нисам знао како ће реаговати његова фамилија.

- Кад сам сабрао довољно снаге да га коначно упознам, било ми је 28 година. Одмах сам отишао у Београд, где су ме дивно примили, иако ниједан од чланова породице, осим Стеве, није знао да уопште постојим. Наредних пет година, од 2000. до 2005, кад је преминуо, долазио сам к њему у Београд, и то су били изванредни тренуци који се не могу заборавити.

- Један дан пре него што је умро, звао ме у Љубљану и питао ме да ли могу да му опростим што није хтео да ме пронађе, и кад сам му казао да га волим, изгледало је као да је то једино што још треба да зна пре него што нас остави. Још увек сам у блиском контакту са његовом ћерком Иваном, која је била и код мене у Љубљани.

- Иначе се већ од детињства бавим поезијом, зато сам написао песму о свом оцу Стеви Жигону, која је оригинално написана на српском језику.

- Укључена је у моју трећу књигу ‘Метаморфозе’ (која је баш због тога билингвална, моје песме је превела позната песникиња и моја велика пријатељица Ана Ристовић), која је заправо читава посвећена моме оцу. Сада ми је 48 година и имам три сина, који су сви веома талентовани за уметност. Живим близу Љубљане у Словенији - написао је Стевин ванбрачни син у отвореном писму 2020. године.

(Стил)

БОНУС ВИДЕО: