Српска православна цркваи верници 8. новембра обележавају Митровдан, празник посвећен светом Димитрију Солунском. Ово је један од најважнијих дана у православном календару, а по броју оних који га славе, Митровдан се убраја међу пет највећих српских слава. Повезан је не само са духовном димензијом, већ и са бројним народним обичајима, веровањима и локалним традицијама.
Митровдан је крсна слава многих породица, а у многим местима представља и дан одржавања заветина. Поштовање овог дана значи очување обичаја и везе са прецима, али и изражавање заједништва унутар заједнице.
Фото: Википедија
Главни обичај
Најважнији митровдански обичај везује се за уочницу празника. Народна веровања кажу да је потребно да свако остане код своје куће уочи Митровдана (као и Ђурђевдана). Они који тада не буду код куће, верује се, током целе године биће приморани да ноће по туђим домовима. Овај обичај јасно истиче значај дома и породице у српској традицији.
Веровања и ритуали
У Србији постоји и веровање да на Митровдан није пожељно грдити децу, колико год да су погрешила, јер ће наводно тако током целе године бити несташна. У Шумадији сељаци у сваки угао собе стављају белутак како би заштитили кућу од мишева, док жене на овај дан избегавају да дирају вретено, чешљеве и маказе, поштујући старе обичаје и ритуале.
Прочитајте још
Фото: Википедија
Митровдан је познат и по хајдучкој традицији. Тог дана су се хајдуци растајали да би презимили, а следеће године поново се састајали на Ђурђевдан. По томе је настала и народна крилатица: Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђевданак – хајдучки састанак.
Митровдан је дан који спаја религију, народну мудрост и историјске обичаје. Поштовање овог празника значи чување традиције и поштовање породичног дома, али и присуство у колективној меморији народа.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО.
