У централној Мађарској, на стотинак километара северно од Сегедина, налази се село Нађирев. Мало, тихо место у срцу Паноније, са 800 становника који се углавном баве пољопривредом. Али, није баш обично... На насловне стране светских новина стигло је у периоду између два рата захваљујући бабици Жужани, њеном главном оружју – арсену, и мештанкама које историја памти као "Анђеле створитеље", мада многи сматрају да им више пристаје назив "Анђели убице".
Фото: Профимедиа
Почетком друге деценије прошлог века, у праскозорје Првог светског рата, у мирно село у руралној Мађарској стигла је Жужана Фазекаш, жена после које више ништа у тој малој комуни није било исто. Довољно је речи да се и данас, сто година касније, њено име изговара са страхопоштовањем и да би у светској енциклопедији злочина, када би таква постојала, заузимала врло високо место.
С обзиром на то да у Нађиреву није било доктора нити било ког медицинског радника с којим би могли да се посаветују, а најближи већи градови су километрима далеко, мештани су се обрадовали када се 1911. године у њихово место, заборављено и од Бога и од народа, доселила Жужана, по професији бабица. Драгоцена, неопходна.
Оно што нису знали, а није их превише ни интересовало, била је – њена прошлост. Прилично мутна, како се касније испоставило. Нико није знао одакле је тачно дошла, а шушкало се и да је њен муж нестао под необичним околностима. Имала је само неке папире са препорукама, како би се то рекло данашњим језиком.
Прочитајте још
Бабица мутне прошлости и експерт за отрове
Бабице су биле уважаване скоро као лекари, јер су поседовале велико искуство и медицинско знање. Ипак, у многим деловима Европе дуго су носиле стигму заосталу из средњег века, када су их оптуживали за вештичарење, због чега су те улоге додељиване мушкарцима. Но, како је цивилизација напредовала, тако су људи схватали колико су важне. У Француској су их чак звали "мудрим женама".
Бабице су биле једине особе којима су жене могле да се обрате у вези са контрацепцијом, одржавањем трудноће, али и веома озбиљним проблемом који је морао да остане строга тајна, а то је био абортус.
После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, Мађарска је била девастирана. Тек сваки десети мушкарац вратио се кући на ногама, а остали, ако би им тела била пронађена – у мртвачким сандуцима. Сиромаштво на све стране, без наде и посла. И без гласа ако сте жена.
И даље на маргини, биле су принуђене да се сналазе како су знале и умеле. Већина бракова била је договорена, а многе тинејџерке удавали су за много старије мушкарце које су им бирали родитељи.
Развод није био легалан, чак ни у случају насилља у породици. Бабица је често имала пуне руке посла, не само око беба које су долазиле на свет, већ и због прекинутих трудноћа. Жужану су хапсили најмање десет пута до 1921. године због обављања илегалних абортуса, али би је увек ослобађали кривице.
Формула за савршен злочин и краљ свих отрова
Многи мушкарци који су се вратили из рата донели су собом озбиљне трауме којих се никада нису ослободили – ране на телу, али и на души, које нису могле да зацеле. Емоционално сломљени и физички осакаћени, свакодневно су правили проблеме. Жене су им биле слушкиње, а што их не би успут и мало "преваспитали" батинама?
Притиснуте суровим животом и правилима које им је наметнуо свет мушкараца, све чешће и гласније су исказивале жељу да се ослободе патријархалних окова. Но, њихове вапаје нико није чуо. Осим Жужане Фазекаш. Ако је постојао неки проблем у кући, обраћале су се бабици. Она је имала "специјално решење" за савршен злочин.
Арсен се вековима користио у народној медицини и козметици. Дуго је био једини доступан лек за сифилис, а током викторијанске ере могли сте да га купите у апотеци јер је успешно прекривао флеке на лицу.
Исто тако, од давнина га је пратила "ласкава" титула "краљ свих отрова" или, још боље, "отров свих краљева", јер су му крунисане главе, папе, љубавнице и други већи или мањи моћници радо прибегавали када је требало уклонити неког ко им је сметао. Постао је и звезда бројних књига. Сетите се само Агате Кристи, краљице кримића, која је у "асортиману" имала више отрова, али арсеник јој је био омиљен.
Званично педесетак жртава, незванично - шест пута више
Симптоми тровања слични су као у случају колере (повраћање, бол у стомаку, промена боје коже). Женама из Нађирева, региона без икакве инфраструктуре и поузданих извора воде, убијање овим отровом чинило се као идеалан злочин.
Жужана Фазекаш у тајности им је предлагала да трују мужеве и давала специјалне растворе са арсеном, формулу којој се не улази лако у траг. Имала је и помоћ извесне службенице, Суси Олах, која у смртовницама није наводила прави узрок смрти. И она је отровала свог много старијег мужа када је имала 18 година.
Сумња се није пробудила ни када су људи почели масовно да умиру, толико да више нису знали где ће са телима. Јер, нису се заустављале на мужевима – почеле су да уклањају и друге чланове породице, укључујући родитеље и децу. Жужана је наводно рекла једној жени: "Зашто их трпети?", наводи портал сyфy.цом.
Процењује се да, током 18 година колико је госпођа Фазекаш живела у Нађиреву, убијено између 45 и 50 људи, мада неки сматрају да је жртава било далеко више – чак 300.
Кликом на линк прочитајте причу Вере из Зрењанина која је убила двојицу мужева, сина и 32 љубавника.
Фото: Јутјуб принтскрин/HistoryExtra
Ниједна се није покајала
Није баш јасно је како су такозвани "Анђели створитељи" откривени. Према једној причи, студент медицине из суседног града случајно је пронашао висок ниво арсена у телу које је испливало на обалу оближње реке, након чега је покренута истрага.
Историчар Бела Бодо каже да се за све сазнало када је анонимно писмо са оптужбом за масовна убиства доспело до локалних новина, а онда се прочуло у целој земљи. Под притиском јавности, власти су издале налог да се ексхумира десетине тела са локалног гробља. Откривено је да скоро 50 ископаних лешева садржи трагове арсена.
Када је полиција закуцала на врата Жужане Фазекаш, она је већ била мртва. Није тешко претпоставити на који начин је себи одузела живот. Стари, добро арсеник (и старе чипке)...
Али, ухапшено је 26 жена и све су оптужене за убиства. Њихови мотиви били су различити – неке су тврдиле да више нису могле да трпе насилне мужеве, друге су желеле да се дочепају земљишта у власништву њихових породица, која им наследством не би припала јер женска деца нису имала право на то, и тако даље.
Интересантно је, како су хроничари приметили, да ниједна није изразила ни трунку кајања на суђењу које је шокирало и Мађарску у свет. Објасниле су да су урадиле оно што су морале, без обзира на монструозну природу својих (не)дела. На крају процеса, који је завршен 1931. године, њих осам је осуђено на смрт, али само две су погубљене. Остале су завршиле иза решетака.
Данас је прича о Нађиреву нешто попут локалне легенде, епизода из мађарске историје која више не изазива страх као некада. Могуће је, међутим, да нису само жене из овог села на такав начин решавале проблеме. И у оближњем Тисакурту пронађен је арсен у неколико ексхумираних тела, али је смрт тих људи остала мистерија.
У сваком случају, старији мештани сећају се да се, након што се сазнало ко стоји иза тих злочина, понашање мушкараца у региону "значајно побољшало".
(Жена Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
