Халид је поменуо своју прву песму "Чувај прву љубав", а онда се повела прича и о томе ко је била његова прва љубав.
- Ја сам се рано оженио и то је некако била и моја прва љубав из Приједора. То се десило, судбина је чудо. Па добро, имао сам ја своју прву љубав, имао сам свој брак и оженио сам се пре војске - каже Халид, а онда открио како се удварао трећој супрузи Аделиси Хоџић.
"Не знам да се удварам"
- Ја не знам да се удварам, ја одмах идем директно. Ја нисам од оних људи, тек после се удварам када сам у вези, ја се тада удварам. Нормално, било је тога, али нисам ја баш неки класичан удварач.
Аделиса и Халид имају двоје деце, а никада се нису венчали.
ФОТО: Ата /Антонио Анхел
- Ми се нисмо венчали, нисмо никад правили свадбу, али смо ушли у заједницу и тако смо добили сина 1992. у августу, 1997. године је дошла Лејла, ћерка. Лејла пева супер, али она је у другом свету. Она воли економију, школарство и тако то. Она је доктор наука, а син је магистар на информатици - каже Халид.
Прочитајте још
Веома је поносан на то што данас има унуке.
- Морам рећи да ми је срце баш као Монт Еверест, јер имам троје унучади и сви смо заједно. Знате како је код нас у Босни, ова ситуација политичка и економска и омладина побеже напоље од Словеније, Аустрије, Швајцарске, па даље. Ето, ја сам имао срећу да моја деца нису имала никакву жељу да напуштају дом и да иду даље - каже Халид па се дотакао проблема из односа са супругом 2007. године.
- Не, не, то је брак. Па добро, није то било због тога, него видите, ја сам имао мало... Ја сам из Приједора, ми смо живели у Сарајеву после тих ратних година ружних и онда сам ја имао своје амбиције да се вратим у Приједор. Тамо нисам ништа имао. Значи, нисам имао ни кућу, ни адресу, ништа. Неки нови почетак - каже Халид и наставља:
"Озбиљно сам био у тешкој ситуацији"
- Дошао сам тамо буквално на ништа. Тада сам озбиљно био у много тешкој ситуацији, а човек кад је у тешкој ситуацији, мало је и друштва и околине да буду уз њега, да му дају ветар у леђа. Била је много тешка ситуација. Сад у тој тешкој ситуацији смо мало дошли до несугласица. Можда сам ја и претерао са својом жељом да идем у Приједор на ништа. Енис је већ пошао у школу, Лејла је била млађа, тако да смо... Она се мало и некако плашила да идемо горе на то ништа. И мало су ту сад биле несугласице.
ФОТО: Ата /Антонио Анхел
Енис је све време био уз оца, а Лејла је један период била код маме па је и она дошла у Приједор.
- Па добро, она је увек уз мене, кажу да ћерке више воле очеве, а синови маме, тако та нека природа, али везани су за мене. Ја сам мало другачији тип. Ја нисам од очева који неку строгоћу гаји, ја разговарам. Ја са разговором увек дам до знања и пријатељу, и детету, и фамилији, шта нам је чинити. По мени је разговор најјача ствар на свету за све - каже Халид и додаје да његова деца не знају шта су батине.
Породица опет на окупу
Године 2009. поново је окупио породицу.
- Није само у питању да смо се само окупили, ми не би могли да се окупимо да нисам имао услове, значи створио сам услове. Правио сам поново кућу, али нисам завршио. Син и ја смо успели да завршимо дневни боравак и ја сам купио један душек на надувавање. Имали смо проблеме с тим душеком, ујутру се пробудимо и на поду, имао је неку рупицу, па сам други купио... Углавном од тог душека на ламинату смо син и ја почели у Приједору нови живот. И онда смо једно по једно, једно по једно и тако завршавали. Ту смо се сви скупили - каже Халид.
Ипак, оно што Халиду недостаје је његова примарна породица, његова браћа и сестра.
Фото: M.M./ATAImages
- Па видите, кад је тај несретни рат почео у Босни, тад није било реда вожње, тада у који год да седнете, ви сте отишли на погрешну станицу. Имао сам срећу да је моја породица успела да се извуче из Приједора, из тога ратног вихора. Шта је ту оно што ми се не допада, а што ми је на срцу, ми смо били једна породица на једном месту, на једном огњишту, сад нисмо. Ја сам сам ту са својом децом, један брат ми је у Бечу, један брат у Холандији, један брат и сестра су у Америци. Нисмо заједно, а телефони и нове технике, то није то. Другачије је кад ми овако седнемо сви, попијемо пиће. Буде тих интимних јубилеја, али некад се и мимоиђемо, а некад будемо сви - каже Халид који је искрен да постоји жал јер су чланови примарне породице физички удаљени једни од других:
- Мени је стварно жао. Ја знам да би били... Кад смо заједно, заједно смо јачи, ја то причам у породичном смислу и у животном смислу, путу животном, тако да, шта је ту је.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
