Период слава увелико траје у Србији, и како год да је обележе домнаћини се придржавају основних религијских правила, а то је да се за славу мора имати освештано жито, колач и свећа.
Обичај је да домаћин славе свећу пали пре почетка ручка и она је упаљена током целог дана, све до поноћи. Ред је да се у тим тренуцима домаћин прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кафену кашичицу вина и њу излије уз фитиљ свеће која гори. Вино полако угаси свећу.
Након гашења и проласка славе, свећа се одлаже на неко друго свечано место у кући, где стоји до следеће године и пали се приликом заједничких кућних молитви. Ту свећу можете користити кад дође свештеник да освешта дом и водицу пред Васкрс. Пожељно је да се до наредне славе она искористи у потпуности, али у случају да преостане и не изгори до краја, онда се односи у цркву и запали пре литургије. Реч је о правилу које се ретко поштује, пре свега јер мало људи за њега знају.
Фото: Shutterstock
Према веровањима на нашим просторима, или како би неки рекли старим српским обичајима, дим угашене славске свеће може тумачити одређене прилике у кући. Ако дим иде право у вис, добар је знак, а ако кривуда, може се очекивати болест или код чланова домаћинства или код стоке.
Славску свећу можете декорисати папирним украсима за свећњаке које можете купити у црквеним радњама. Иако тако свећа делује свечаније, обратите пажњу да пламен или топли восак не захвате папирну декорацију.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
