Потражња за клима-уређајима на глобалном нивоу могла би се више него утростручити до 2050. године, упозориле су Уједињене нације, позвавши међународну заједницу да пронађе одрживија решења за расхлађивање.
Програм УН-а за животну средину (УНЕП) саопштио је да би потражња могла да расте због повећања светске популације и богатства, у комбинацији са све екстремнијим врућинама.
Све већа потреба за системима хлађења који постају мање ефикасни и све више загађују околину могла би готово удвостручити емисије гасова са ефектом стаклене баште у односу на ниво из 2022. године, наведено је у извештају УНЕП-а под називом "Global Cooling Watch 2025", представљеном на маргинама самита УН-а о клими ЦОП30 у Белему.
Фото: Shutterstock
Иако би се потражња за клима-уређајима могла утростручити до 2050. године, милијарде људи и даље неће имати адекватну заштиту од топлоте.
Прочитајте још
- Морамо променити начин на који посматрамо хлађење – не као извор емисија гасова са ефектом стаклене баште, већ као основу отпорности на топлоту и одрживог развоја - наводи се у саопштењу.
Најбржи раст потражње за расхладним уређајима очекује се у Африци и јужној Азији.
Како смртоносни топлотни таласи постају све чешћи и интензивнији, приступ хлађењу мора се посматрати као кључни део инфраструктуре, заједно са потребом за водом, енергијом и санитарним услугама, истакла је челница УНЕП-а Ингер Андерсен.
Фото: Shutterstock
Додала је да се "не можемо извући из топлотне кризе искључиво климатизацијом, јер би то повећало емисије гасова са ефектом стаклене баште, али и трошкове"
Опција "пасивног хлађења"
УНЕП истиче могућност тзв. "пасивног хлађења", које подразумева бољи дизајн и квалитет градње зидова и кровова, засењивање, соларна решења ван мреже и вентилацију.
Потенцијални ефекат ових стратегија на унутрашњу температуру може износити од 0,5 до чак 8 степени Целзијуса.
Фото: Shutterstock
- Пасивна, енергетски ефикасна и на природи заснована решења могу допринети да се глобално задовоље све веће потребе за хлађењем, заштити људи, прехрамбених ланаца и економије од растућих врућина, док тежимо остваривању климатских циљева - нагласила је Андерсен.
Извештај о хлађењу и употреби клима-уређаја показује да би примена ових мера могла смањити емисије за 64 одсто у односу на нивое који се предвиђају за 2050. годину.
БОНУС ВИДЕО:
