На другу годишњицу смрти Жарка Лаушевића, у Југословенском драмском позоришту у Београду представљена је монографија о овом великом глумцу. На књизи "Жарко Лаушевић" као уредница је радила Радмила Станковић, која је успела да окупи више од педесет сарадника, пријатеља и аутора да напишу нешто о његовом о животу и делу.
Владе Дивац је говорио о њиховом дружењу у Њујорку и Београду.
Фото: Н. Скендерија
- Никада нисам упознао некога ко је мојој души тако пријао док сам га слушао и проводио време с њим. Дуго сам размишљао шта да испричам. Мој други син Матија је једно време живео у Њујорку и његова друга породица били су Анита и Жарко. Увек су били ту да опере ствари, да нешто скувају. Он је тада морао да одлучи да ли жели да се бави спортом или не. Ја сам видео да неће бити врхунски спортиста и волео сам да он то сам схвати на време. Имао је тешке повреде и Жарко му је био као други отац за савете. Рекао му је да у животу може све да проба и да иде горе или доле, али да никад не дозволи да изгуби достојанство. Остало му је то до данас. Жарко је живео живот, али није изгубио достојанство - казао је Дивац.
Фото: Bane T. Stojanovic/ATAImages
Прочитајте још
Наставили су да се друже и у Србији.
- Игром случаја смо били комшије у Београду. Баш то вече пред премијеру "Хероја Халијарда" пили смо кафу, и баш ми данас фали - сетио се Владе.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
