Ђурђиц, који се слави 16. новембра, спада међу најраспрострањеније српске крсне славе и носи назив Мали Ђурђевдан. Празнује се у спомен на пренос моштију Светог Ђорђа и обнову храма у који су пренете његове мошти.
Ђурђиц се сматра тихом, мирном, породичном славом, без раскошних обреда, али са дубоком симболиком: захвалношћу за жетву, припремом за зиму и молитвом за здравље породице. У народној традицији се каже: "Како прође Ђурђиц, тако ће ти бити зима." Зато је обичај да се све на овај дан све ради полако, пажљиво и с мером.
Ђурђиц је мрсна слава (осим ако падне у среду или петак). На трпези код оних који светукују Ђурђиц као крсну славу традиционално би требало да се нађу славски колач и жито, супа или чорба, сарма, печење и колачи. Ако Ђурђиц "пада" у среду или петак, трпеза је обавезно посна, али домаћини и даље спремају богату трпезу.
Домаћин пали свећу на икони, тихо се прекрсти и пожели: "Да нам је кућа мирна и година берићетна." У народу се верује да свећа "пробија таму" и доноси заштиту дома. Колач се сече у знак захвалности за претходну годину и молитву за здравље. Прелива се вином и окреће три пута, а у многим крајевима Србије се верује да се вино никако не сме просути, јер доноси свађу у кући.
Обичаји за Ђурђиц
Старо веровање каже да се сваки човек који тог дана уђе у кућу сматра благословом. Зато се гост не враћа, не одбија и не оставља пред вратима. Одбити госта значи одбити срећу, мир и здравље у наредних 12 месеци.
Прочитајте још
Постоји, такође, и обичај да се код свечара који славе Ђурђиц носи посебан поклон у виду три кестена који ће, како се верује, чувати домаћина до идуће славе. И у овом дару постоји велика хришћанска симболика: три кестена су симбол Светог Тројства - Оца, Сина и Светога Духа.
У српском народу обичај је да се на Ђурђиц не даје ништа из домаћинства, нарочито со, шећер, храна и алат. Сматрало се да са предметом одлази и кућна срећа, а да зима постаје тежа, сиромашнија и "оштрија".
Забрана је важила чак и за најближе комшије. Смисао обичаја је заштита домаћинства током зиме.
Овај дан се води као "миран дан", па се зато на Ђурђиц не започиње ништа ново, а не раде се ни тешки физички послови чак и ако нисте свечари.
За Ђурђиц се верује да како се породица понаша тог дана, тако ће бити током целе зиме. Зато се избегавају свађе, тешке речи, приговори и кућне тензије. Стара веровања кажу да сваки немир на овај дан остаје у кући "као хладан камен". Посебно се пази да се деца не грде тог дана, већ да се заштите и умире.
Према народном веровању, од Ђурђица до Светог Мрате трају такозвани вучји дани, а ово су најважнији обичаји које би требало спроводити током те седмице.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
