Њена идеја није била револуционарна: препродаја одеће и накита преко интернет платформи. Али за Хелен је то била прекретница. Схватила је да може да ради од куће, чак и док брине о беби.

– Одувек сам волела second-hand радње. Ставила бих бебу у колица и тражила најјефтиније комаде за које сам мислила да касније могу да продам за мало више – објаснила је.

У почетку је зарађивала тек неколико фунти, али су је прве продаје мотивисале да настави, пише британски Сан. Временом је проширила понуду и почела да препродаје јефтин накит са Темуа, остварујући скромну, али стабилну зараду.

Како је посао растао, постао је довољно сигуран извор прихода да се након породиљског одсуства више не врати на старо радно место. Ипак, упркос финансијском успеху, Хелен се и даље повремено суочава са неразумевањем околине.

– Кад кажем да се бавим препродајом, често видим чуђење или презир. Неки мисле да је то само хоби, неки не схватају о чему се ради, а трећи реагују негативно – каже она.

Данас саветује и друге који желе да покрену сличан посао, али се често представља као „самозапослена“, јер људи, каже, погрешно тумаче израз „малопродаја“.

Њена прича је многима инспиративна – видео у којем описује свој пут прикупио је хиљаде прегледа. Јављали су се и други препродавци са сопственим саветима и искуствима. Једни тврде да им је лакше да кажу да продају „винтиџ одећу“ јер то звучи разумљивије и мање изазива подозрење.

– Маме мисле да сам само мама која седи код куће – а ове године сам зарадила 54.000 фунти (око 61.500 евра) само од препродаје.

БОНУС ВИДЕО: