Милица Милша каже да никада неће моћи да прихвати одлазак родитеља и бројних пријатеља, те је први пут проговорила о биолошком оцу њеног сина Антонија. Она је како наглашава све радила да буде најбоље њеном сину.
Милица Милша, каже да сваки одлазак драгог бића јесте понор пакла.
- Човек никад није спреман да се опрости од својих милих и драгих. Сви ти одласци које сам имала последњих неколико година јесу понор пакла. Драги пријатељи који су отишли, родитељи, с тим се тешко изборите и да наставите даље, иако знате да су они ту, њихове енергије са вама, да ће увек бити. Мислим да свако биће који воли неког и којег воле упада у тај понор пакла, али се из тог понора мора дићи управо због њих- рекла је Милица Милша гостујући у емисији "На ивици пакла".
Фото: Stefan Tomasevic/ATAImages
За време короне, Милица је изгубила велки број пријатеља.
Прочитајте још
- Не прихватам, не дам ја нашег Милана. После су и други људи одлазили, колеге. Ево дивни Неша (Ненадовић) Тика... Лане, Борис, Марко... Много других људи- рекла је она кроз сузе.
Одлазак родитеља је тешко прихватила.
- Никада нисте спремни. Не постоје године за родитеље. Не постоје ни болести за родитеље да можете да будете спремни да их изгубите. Увек се надате и никада нисте спремни. Не може вам никада бити у реду. Колико год година да они имају и ви. Мој тата је имао 78 година када је преминуо, нисам била спремна. После мама је отишла. Далеко од тога да сам била спремна. Теча, Аца, моја свекрва Слоба. Све се то десило у 10 месеци. Нисмо били спремни иако су били болесни. Знате да су увек с вама, да живите с тим, а они би желели да нама буде добро.
Највежу срећу и задовољство испуњени лепим моментима било је када је на свет донела сина Антонија на четвтој години ФДУ.
- Антоније је рођен 9. априла, а моја дипломска представа, моја класа је отворила нови Атеље 212 представом "Чекајући Годоа" Бора Драшковића у мају. Ту сам била најпоноснија када сам се породила и ишла на неку контролу после рецимо недељу дана пешачила сам и размишљала: "Да ли људи схватају колико је ово фантастично што сам ја мама". Тада сам баш била задовољна. Ишла сам поносно тим улицама и осећала се као краљица.
Фото: АТА имагес
Све сам радила да сину буде најбоље
Милица је сама желела да одгаја сина.
- То је била моја одлука. Ја сам желела тако. Негде сам читала по неким новинама: "Дечко је оставио". Не, мене нико није оставио. Ја сам са мојом бебом из породилишта отишла, зато што нисам желела да наставим живот тамо. Не знам ког је пола особа која је то написала, вероватно у глави те особе да свака жена која се породи жели да буде и хоће да буде робиња. Није тако, треба радити оно што је најбоље за ваше дете. Ја сам урадила оно што је најбоље за моје дете. То је моја одлука. То је најпаметнија одлука коју сам у животу донела- рекла је она, па наставила:
- Ја сам увек радила да буде најбоље мом детету. Ви када постанете родитељ, ви не постојите више. Нисте ви на првом месту. Примат има то мало биће. Тако да се све ради за то мало биће. Како би рекла: "Нико није побегао од колача". То је јасно.
- Антоније има једног јединог оца то је Жарко. Немамо ми шта да причамо. Сви воле да питају, чепркају. Нема ту ничега. Једноставно три године сам се забављала са једним момком, требали смо да се венчамо, нисам желела да се удам, сама сам тако одлучила. Видела сам да неће да штима. Јасно к'о дан. Апсолутно нема шта више ту да се прича- била је директна Милица.
Фото: Катарина Михајловић
Благослов је имати Жарка
Милица је деценијама у складном браку са Жарком Јокановић, а њихов однос је синоним за хармонију и љубав.
- Жарко је диван човек. Он је диван према свима. Он је паметан, интелигентан, забаван, духовит, племенит. Жаца је стварно посебан. Уживање је бити са њим. Срећа је када имате неког ко је такав. у свом окружење. Жарко је такав који ће свима помоћи и који је ту за сваког. Благослов је имати њега у свом окружењу- рекла је Милица.
Милица је причала о својим здравственим проблемима, али и о саобраћајки коју је имала са сином, што можете погледати у видеу горе.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
