Српска православна црква и њени верници 21. новембра прослављају Аранђеловдан која спада и у једну од највећих српских слава.
Постоји неколико кључних разлика између зимског и летњег Аранђеловдана, а то су датум, повод празновања, обичаји, али и сам карактер празника.
Зимски Аранђеловдан обележава се 21. новембра, док се летњи Аранђеловдан слави 26. јула.
Фото: Википедија
Различити поводи празновања
Зимски Аранђеловдан посвећен је Светом Архангелу Михаилу као вођи небеских сила, заштитнику правде и борцу против зла.
Прочитајте још
Обичаји и пракса празновања
Зимски Аранђеловдан једна је од најзаступљенијих слава међу Србима, уз све карактеристичне обичаје, свечане трпезе и велика породична окупљања.
Летњи Аранђеловдан не слави се као крсна слава. То је више дан тихог сећања и молитве, без формалне славске свечаности и без уобичајених породичних ритуала.
Положај празника у календару
Зимски Аранђеловдан је непокретни празник, увек пада 21. новембра и убраја се у црвена слова црквеног календара.
Летњи Аранђеловдан је народна верзија празника, те се не налази у званичном црквеном календару, већ опстаје кроз предање и локалну традицију.
(Курир)