Српска православна црква и њени верници 21. новембра прослављају Аранђеловдан која спада и у једну од највећих српских слава. 

Постоји неколико кључних разлика између зимског и летњег Аранђеловдана, а то су датум, повод празновања, обичаји, али и сам карактер празника.

Зимски Аранђеловдан обележава се 21. новембра, док се летњи Аранђеловдан слави 26. јула.

Фото: Википедија

 

 

Различити поводи празновања

Зимски Аранђеловдан посвећен је Светом Архангелу Михаилу као вођи небеских сила, заштитнику правде и борцу против зла.

Летњи Аранђеловдан, с друге стране, обележава се у знак сећања на чудеса Светог Архангела Михаила у Колосима, где је, према веровању, архангел чудесном интервенцијом спасао храм посвећен њему.
Обичаји и пракса празновања

Зимски Аранђеловдан једна је од најзаступљенијих слава међу Србима, уз све карактеристичне обичаје, свечане трпезе и велика породична окупљања.

Летњи Аранђеловдан не слави се као крсна слава. То је више дан тихог сећања и молитве, без формалне славске свечаности и без уобичајених породичних ритуала.

Положај празника у календару

Зимски Аранђеловдан је непокретни празник, увек пада 21. новембра и убраја се у црвена слова црквеног календара.
Летњи Аранђеловдан је народна верзија празника, те се не налази у званичном црквеном календару, већ опстаје кроз предање и локалну традицију.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: