Рођен 25. пдецембра 1941. године у Сплиту, Иван је студирао компаративну књижевност и филозофију на Филозофском факултету у Загребу те дипломирао 1970. филмску и позоришну режију на Академији за казалишну умјетност (данас Академија драмске уметности) у Загребу.
Испрва филмски критичар, па асистент режије, дебитоваоје 1968. с играним филмом "Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата". У "Пријеком суду" (1978) оживео је однос према фашизму. Његов филм "Коњаник" (2003) ужива репутацију визуално раскошног дела. Године 2011. режирао је биографски историјски филм "Леа и Дарија", о судбини загребачке девојчице-глумице Лее Деутсцх за време Другог светског рата.
Остварио је затим бројне ТВ филмове, драме, преносе и ТВ адаптације концерата и представа. Најзапаженији су "Дрвени сандук Томаса Вулфа" (РТВ Београд, 1973), према сценарију Данила Киша, "Зец" (1975), према драми Мирослава Фелдмана и "Смрт матуранта Wагнера" (1976), према драми Маријана Матковића.
Касније је режирао бројне епизоде теленовела и сапуница "Љубав у залеђу", "Обични људи", "Понос Раткајевих", "Све ће бити добро", "Под сретном звездом", "Стелла" и "Зора дубровачка".
Од 1980. доцент је на Академији драмске уметности у Загребу, а од 1985. до пензији редовити професор. Декан је био од 2004. до 2008.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
