То је за трећину више него у истом периоду претходне године. Толико је вредело 37.500 купопродаја. Власнике је променило 12,6 одсто непокретности више него годину пре. Иако су бројке велике, далеко од тога да се грађани Србије башкаре у велелепним домовима. Више од половине домаћинстава, показује последња европска статистика, кубури са простором за живот.
Европски статистичари имају на уму да засебну собу у домаћинству треба да има брачни пар, дете старије од 18 година, ћерка и син од 12 до 17, док они млађи од 12 могу да је деле са сестром или братом.
Подаци Геодетског завода потврђују да се највише тргује квадратима у престоници. Скоро 9.000 уговора склопљено је у Београду, а следе Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Насупрот пренасељених градова, по селима Србије је пребројано најмање 150.000 потпуно празних кућа.
- Због пренадуваних цена квадрата, нарочито у великим градовима, највише се купују, па зато и граде, мали станови - каже демограф Владимир Никитовић, научни саветник Института друштвених наука.
- Породице једва сакупе новац за мали стан, уз веру и наду да ће се временом преселити у већи. То се, нажалост, обично не деси. По комфору становања, према последњем попису, испод смо европског просека. Ове године се одржава нови попис и могуће је да ће подаци бити нешто другачији. Већина живи у нескладу између жеља и могућности. Највећи број породица жели двоје деце, а има једно. Желе веће станове, али не могу да их приуште. Урбанизација је неминовна. Људи одлазе из села, јер им је у граду живот једноставнији.
Прочитајте још
И на крају прошле године највише су се куповали станови. На њих је потрошен 51 одсто укупне вредности тржита - 902,1 милион евра. У Београду је за станове издвојено 541,9 милиона евра. За куће, викендице и стамбене зграде дато је 188,5 милиона евра, што је 11 одсто тржишта. На грађевинско земљиште је отишло 125,8 милиона евра, пословне просторе 102,2 милиона евра, а за пољопривредно земљиште 68,2 милиона евра.
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у четвртом кварталу 2021. године 13 одсто свих непокретности је плаћено - кредитом. То је један одсто мање него годину пре. Из кредита се најчешће плаћају станови. Тренутно у нашој земљи стамбени крадит отплаћује чак 145.290 људи.
НА КИПРУ НАЈШИРЕ
ЕВРОПСКА статистика показује да у највише стамбеног простора уживају грађани Кипра. Проблем са пренасељеношћу има свега 2,5 одсто њих. Одмах после њих је, такође, острво - Малта. Тамо мањак квадрата осећа 4,2 одсто становника.
На суппротном крају, рекордер у мањку стамбеног простора, уз Србију је Румунија. Пренасељено их је 45,1 одсто. Следе Летонија са 42,5 одсто и Бугарска са 35,9 процената пренасељених.
СОБА ПО ЧЛАНУ
ПРОСЕЧНО домаћинство у Србији, према "Еуростату", има 2,9 чланова. Најбројнија су у Турској - 3,3 члана. Њихова рачуница каже да у просеку у Србији дође соба по члану домаћинства. Са највише простора располажу на Малти - 2,3 собе по особи.
