Презиме Кенеди је више од пола века врло моћно. Свет није упознао много тако утицајних и богатих породица чији су чланови били толико несрећни.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Роуз и Џозеф Кенеди имали су деветеро деце: Џозефа јуниора, Џона, Розмари, Кејтлин, Јунис, Патришу, Роберта, Џин и Теда.
Најстарију ћерку Розмари често називају и „изгубљеним чланом породице Кенеди", али истина је да су Розмарино здравље и живот жртвовани ради политичке каријере њене браће. Она је најтрагичнији лик једне од најпознатијих породица на свету.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Прочитајте још
Још одмалена било је јасно да Розмари није као њена старија браћа Џозеф и Џон. Имала је проблема с концентрацијом, учењем, и развијала се спорије него остала деца.
Розмари је рођена 13. септембра 1918. године и, према неким подацима, њени здравствени проблеми су били последица лоше вођеног порођаја. Кад је Роз Кенеди, Џозефова жена, добила трудове, у породичној кући је с њом била само медицинска сестра, која није била довољно стручна да је породи. Претпоставља се да је беба остала без кисеоника, због чега је дошло до оштећења мозга.
Фото: Википедија/Јавно власништво
У својим мемоарима, објављеним 1974. године, Роз Кенеди је написала да је њена ћерка касно пропузала, устала, проходала и изговорила прве речи. Врло брзо је установила да Розмари има проблем и приликом извршавања најједноставнијих задатака попут писања, играња лоптом или управљања санкама.
Кад је требало да крене у школу, њена мајка је потражила помоћ стручњака, који су установили да је Розмари „ретардирана", што је израз који се у то време користио за све могуће врсте менталних поремећаја. Породица је покушавала да то сакрије, али како је Розмари одрастала, постајало је све теже.
Послата у изоловану школу
Инсистирали су да она са осталом децом учествује у свим породичним активностима и јавним догађајима. Тако је и представљена енглеском краљу Џорџу ВИ и краљици Елизабети у време када је Џозеф Кенеди био амерички амбасадор у Великој Британији. Када је напунила 15 година, тајно су је послали у изоловану школу, где је подучавана одвојено од остале деце.
Али проблеми с Розмари, као и њена све већа агресивност и узнемиреност, наставили су се. Пре него што је кренула у школу, Розмари је полагала тест интелигенције. Њен коефицијент процењен је на око 75, што је таман изнад границе менталне ретардације. Дуго се није знало шта се заправо с њом догађа док мрачне тајне породице Кенеди нису откривене у књигама "Тхе миссинг Кеннедy" Елизабет Кохлер-Пентакоф и „Росемарy: Тхе хидден Кеннедy даугхтер" Кејт Клифорд Ларсон.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Елизабет Кохлер-Пентакоф је књигу написала на основу сведочења часне сестре која је радила у католичкој институцији за инвалиде и немоћне, а где је Розмари живела више од пет деценија. Књига Кејт Ларсон представља најпотпунију биографију несрећне Кенедијеве ћерке.
Према тврдњама које су изнесене у тим књигама, Џозеф је своју ћерку Розмари, када је имала 23 године, у тајности послао на лоботомију како би спасао потенцијалне политичке каријере својих синова. Многи су тврдили да је у раним двадесетим годинама Розмари била привлачна млада девојка која је знала по ноћи да побегне из интерната и лута улицама Вашингтона, где су се у међувремену Кенедијеви доселили.
У то време Џозеф је већ положио темеље политичке каријере својих синова и ужасавала га је могућност било каквог скандала. Страховао је да ће његова ћерка у тим ноћним лутањима упознати неког мушкарца и можда остати трудна. Предложио је својој супрузи експерименталну операцију мозга, познатију као лоботомију.
Она је испрва одбијала, али је на крају попустила и 1941. године, када је Розмари имала само 23, породица је дала пристанак да јој се изврши лоботомија, популарни поступак у то време за који се веровало да може да излечи шизофренију, епилепсију, поремећаје расположења и друге менталне проблеме.
Лоботомија Розмари Кенеди извршена је пре него што је усавршен поступак операције, изведена је класичним отварањем лобање при благој анестезији, а према непотврђеним подацима - Розмари је током процедуре била свесна!
Кобна операција
Након операције, породица је говорила да је Розмари пронашла свој мир. Међутим, чини се да је несрећна девојка заправо патила од дубоке депресије. Операција је ведру девојку која је течно говорила и умела да пише претворила у потпуно неспособну за самосталан живот.
Након језиве операције, Розмари више није могла да говори, смањила јој се покретљивост, па остатак живота није могла да брине о себи.
Њени ментални капацитети сведени су на ниво двогодишњег детета. Покушај да јој помогну завршио се трагично, коментарисао је Тим Шивери, рођак породице Кенеди и аутор књиге „Потпуно жива: Откривајући шта је најбитније у животу".
После несрећног захвата, Розмари је премештена у душевну болницу, где је остала до краја живота. Након свега, отац, који је осећао кривицу, није могао ни да је обиђе, и потписао је с болницом специјалан уговор о тајности.
Нико није знао где је она. Тек када је Џозеф доживео мождани удар, Роз је понови видела своју ћерку. Било је то 20 година касније. Наводно, угледавши мајку, Розмари јој је потрчала у загрљај, па ју је затим изударала по грудима. Роз никада није у јавности проговорила о лоботомији своје ћерке, него је говорила да је Розмари „изгубила памет након једне несреће".
Породица Кенеди је у годинама које су уследиле постала позната по филантропском раду. Сестра Јунис Кенеди основала је Специјалну олимпијаду, а отац је донирао милионе организацијама за особе са сметњама у развоју. О Розмари се није говорило, осим када ју је Јунис наводила као инспирацију. Међутим, Розмари је надживела већину своје браће и сестара. Умрла је тихо 2005, у 86. години живота.
Рабинова клетва
Много је трагичних догађаја који су погодили породицу Кенеди па су многи тврдили да је на њих бачена клетва.
Говорило се да је клетву на оца бившег америчког председника, Џозефа Кенедија, који је наводно био бескрупулозан човек и антисемита, бацио један рабин, а према другој теорији, проклетство сеже и даље у историју и приписују га Томасу Фицџералду, прадеди Џона Фицџералда Кенедија с мајчине стране, који је узнемирио духове у Ирској.
Осим атентата на политички познате синове, отац породице Кенеди изгубио је и најстаријег сина, који је умро 1944. године, након што се његов авион срушио изнад Ла Манша у Другом светском рату, као и ћерку Кетлин Кенеди Кевендиш, која је страдала у ваздухопловној несрећи 1948.
Син председника Кенедија и његове жене Жаклин, Патрик, преминуо је као недоношче 1963. године, а Џон је исте године погинуо у атентату. Сенатор и најмлади син Кенедијевих успео је да избегне смрт у ваздухопловној несрећи 1964, док је Роберт Кенеди погинуо у атентату 1968. Већ следеће године, Едвард Кенеди умире у саобраћајној несрећи, а Робертов син Дејвид 1984. умире од предозирања дрогом.
Други Робертов син, Мајкл, 1997. страда у несрећи на скијању, а 1999. у ваздухопловној несрећи гину Џон Ф. Кенеди млађи и његова жена Керолин Бисет. Последња је 2012. нађена мртва бивша супруга Роберта Кенедија, Мери Ричардсон Кенеди, која је извршила самоубиство. О фамозној клетви говори и Едвард Клајн у књизи „Проклетство Кенедијевих" и поставља питање зашто би увек неко из те породице, чим би стигао до циља, морао да плати највишу цену.
