Гудељ и Анастасија не крију да им живот окренут ка вери и религији прија, те су неколико пута објављивали фотографије са светих места и институција.
Анастасија је сада поделила цитат о предрасудама које људи имају једни о другима.
- Некада су најфинији људи које сретнеш они који пуше и пију, а некада су најзлобнији они људи који иду у цркву недељом.
Фото: Инстаграм принтскрин/raznatovicanastasija
Интимна исповест
Анастасија Ражнатовић открила је како је било одрастати у породици највеће естрадне звезде, како се носила са хапшењем мајке када је имала свега пет година, али и колико је тешко детињство без оца Жељка Ражнатовића Аркана.
- Као што знате, било је доста осцилација у нашим животима. И ја и Вељко смо били доста млади када се све то дешавало. Када је мама имала оне проблеме, то сам изузетно тешко поднела, јер сам јако везана за маму. Тренутак када су маму одвели... имала сам тада пет година, била сам баш мала. Вељко и ја нисмо знали шта се дешава, нису нам причали. Сећам се само сцене за мој пети рођендан, били смо у Житорађи код баке и деке, а нама је рекла да је у Америци на пословном путу. Звала сам је и она је јецала преко телефона. Питала сам је: „Што плачеш, треба да будеш срећна, рођендан ми је“, а она каже: „Не плачем, не плачем.“ Ја кажем: „Па добро, мама, ако си ти у Америци, што тетка не може да дође? Што сте ме обе оставиле?“ Рекла је: „Па не можемо, заједно смо тамо, имамо посла, не можемо да се вратимо. Ту су бака и дека.“ Нисмо ми знали сигурно две године након тога шта се десило - почела је Анастасија и описала како се осећала кад је схватила да је њена мама била у затвору.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Нисам је осуђивала. Она је мени стварно све на свету и само сам била тужна што је морала да прође кроз тако нешто у животу - признала је она.
Ражнатовићева је рекла да јој нико никада није ништа лоше рекао о њеним родитељима.
Фото: АТА имагес
- Не смеју у лице то да кажу. Обично су то људи који се крију иза компјутера и имају слободу да пљују, вређају, разглабају о темама о којима немају појма, хране се тиме. Да ми неко то каже у лице, бурно бих реаговала.
Пати за оцем
Анастасија каже да их је након тога мама, како би их заштитила, преселила на Кипар, али да је њој то тешко пало, те се угојила 20 килограма.
- У периоду када је мама имала наногицу, Вељко и ја смо због целе хајке пресељени на Кипар. Пала сам у депресију, није ми било ни до чега, тешко сам то подносила. Само сам тражила неки спас, ту празнину да попуним храном. И просто, било ми је тешко да се уклопим, све је било црно, мрачно, само сам јела. Угојила сам се толико да ме је мама једва препознала када смо се вратили - говорила је на Курир телевизији.