Бојан Бановић, познатији на београдском асфалту као Боки Челик, био је жестоки момак деведесетих година.

Бановић је био "виђени члан" вождовачког ганга. Био је спортски тип, никада није ни пио алкохол нити пушио. У чувеном документарном филму "Видимо се у читуљи", Бојан се појављује у екипи Горана Вуковића. Он је за воланом "голфа 3" којим Вождовчани одлазе да се сликају испред "поршеа" Средоја Шљукића Шљуке како би доказали надмоћ и на "туђем терену".

Након сукоба Вождовчана и Новобеограђана са Кристијаном због крађе аутомобила, Бановић је ранио Голубовића, а касније је и сам рањен. Претпостављало се да је реч о освети. Неко му је "калашњиковим" скоро разнео руку због чега је имао компликовану операцију и чекало га је још неколико.

Рука му је била у гипсу када је у ноћи између 26. и 27. новембра 1994. изашао на сплав "Лукас" са пријатељима. Тада је убијен, а о његовом убиству постоји више верзија.

Једна од њих каже да је Бојан те вечери био расположен и да је у једном тренутку узео микрофон и запевао, што је засметало "звездарцу" Горану Мрдељићу, бившем полицајцу из речне полиције Београда. Почео је гласно да негодује, а онда му је Бојан пришао, заједно са својим пријатељем Мијом Башкаловићем. Наводно, Бановић и Мрдељић су од раније били у затегнутим односима због неког дуга.

Једни су после причали да је само било оштрих речи, други да су ударали пиштољима Грдељића по глави...

Након тога су се Бојан и Мија окренули, а Мрдељић је почео да пуца и с леђа погодио Башкаловића у врат, а Бановића у срце. Тада је дошло до опште пуцњаве на сплаву између "вождовчана" и "звездараца" у којој је Мрдељић рањен у стомак.

У том тренутку стигла је речна полиција после чега је настао још већи хаос и право је чудо да нико од невиних људи није страдао на сплаву.

Бановић је превезен у Ургентни центар, а наводно је тај пут трајао више од сат времена. Када је Бојанов отац стигао и видео сина, наводно му је лице било потпуно деформисано - нос сломљен, свуда су били огромни отоци и подливи, а једно око није имао!

Отац је постао сумњичав, јер је имао информацију да је погођен једним метком. Тада је почео да сумња да му је син докрајчен током пута до Ургентног центра. Међутим, није имао снаге да тражи обдукцију и тужи некога, сломљен болом због смрти сина.

Бојан је сахрањен поред још једног "жестоког момка" Ромеа Савића. Сандук су му носили пријатељи из вождовачког клана.

БОНУС ВИДЕО: