Нешто што је онда имала свака кућа у Југославији привукло је велику пажњу и од обичног огласа постало сасвим друга прича са примесом југоносталгије и сећања на младост и детињство.
Јављали су се људи из свих крајева некадашње заједничке земље само да кажу да је лепо и да Мирзету поруче да никако не продаје.
Уз распитивање за цену, па могу ли судови одвојено и слично, многи су му углавном писали на овај начин...
Фото: Фејсбук/Starudije
- То се царе не продаје, то се чува макар и у шупи
- Мени жао, наш био у подруму и уништио се, а све лепо што је, веже ме за ову слику
- Те ствари имају неку топлину бар нама који смо их имали...
- Некад је то била кухиња, лепа времена, сви здрави и задовољни
- Враћа у детињство. Свака част
- Креденац сви смо имали, јели за столомиз једне ћасе што мати скува, сви заједно јели, сад једно хоће оно. Нико не једе здраву храну - саламе, виршле, тортиље, пице, Ми све јели, били здрави фала Богу
- Врати ме у детињство, лепота за очи
(Курир/Фејсбук Старудије)
БОНУС ВИДЕО:
