У Сарајеву се на бољи свет, након дуге и тешке болести, преселио Ирфан Хорозовић. Приповедач, романописац, есејиста, песник и драмски писац својим целокупним књижевноуметничким делом заузимао је сам врх босанскохерцеговачке књижевности.
С више од 40 објављених наслова за децу и одрасле, преводима, бројним позоришним извођењима његових драма, као и бројним наградама, књижевноуметнички опус Ирфана Хорозовића може се сматрати изузетно великим и значајним не само у босанскохерцеговачким оквирима него и много шире, преноси Босна.хр.
Ирфан Хорозовић рођен је у Бањалуци 27. априла 1947. године, где је завршио основну школу и гимназију. У Загребу је дипломирао на Филозофском факултету компаративну књижевност и југословенске језике и књижевности. У радној и стваралачкој каријери Ирфан Хорозовић био је уредник Студентског листа, Питања и Путева, одговорни уредник у издавачкој делатности Новог гласа у Бањалуци. Такође, био је дугогодишњи уредник у Играном програму РТВ Федерације БиХ, главни уредник часописа Живот и уредник Бошњачке књижевности у 100 књига – у БЗК Препород.
Ирфан Хорозовић јавио се као аутор крајем шездесетих година двадесетог века, управо у време када је модерни начин стварања досегао своју потпуну зрелост, и то књигама поезије и драмом, да би већ почетком седамдесетих у књижевност ушао на велика врата борхесовски постмодерном збирком приповедака Талхе или Шедрвански врт. Његова поезија у свом је развојном поетичком путу прешла мост између модернизма и постмодернизма, од магијски надреалне слике до лирске песме наративне садржине, од традиционалног и завичајног простора до егзистенцијалног грча у егзилу, од везаног стиха и традиционалне инспирације до слободног стиха и постмодерне текстуалне игре.
Прочитајте још
Песме Ирфана Хорозовића препуне су сећања која се због увођења двојника испољавају псеудодокументаристички, затим, бројних текстуалних алузија, цитата и псеудоцитата, књижевноисторијских и културалних референци.
С друге стране, у Хорозовићевим драмама налазимо елементе поетизације уз, наравно, обавезну и бескрајну игру, не тек само глумачку, него игру с речима, магијску игру с простором, временом и протагонистима, игру која траје у просторима између кошмарних снова и јаве.
Такође, Хорозовићеви текстови намењени деци остварени су као фантазмагорије првог реда, с много лудизма и хумора. Али, оно што чини најобимнији и засигурно најзначајнији део опуса Ирфана Хорозовића јесте његова проза. Од појаве његове збирке Талхе или Шедрвански врт 1972. године може се говорити о постмодерном дискурсу у босанскохерцеговачкој и бошњачкој књижевности. Књижевна критика га од тог момента сврстава међу најиновативније књижевнике савремене босанскохерцеговачке књижевности, заједно с Џевадом Карахасаном, Неџадом Ибришимовићем или Витомиром Лукићем, сматрајући да је босанскохерцеговачка литература управо тих година стекла своју пуну зрелост.
Интертекстуалност, метатекстуалност као и текстуални оквир темељне су одреднице готово свих проза Ирфана Хорозовића, као и онеобичавање хронотопа и протагониста, фрагментираност и колажна игра. Тако је, на пример, роман Имотски кадија као целина остварен у саодносу с најзначајнијом бошњачком баладом Хасанагиница, која му је послужила као прототекст. Хорозовић је створио метакреативни текст и различитим трансформационим поступцима “пренео” баладу и њен контекст у роман следећи постмодерну поетику, по којој је прошлост доступна само преко ранијих текстова, уз неизоставну поетизацију наративног исказа.
На сличан су начин романи Калфа и Реа отворени према текстуалности и наративној игри магијског и факцијског, историјског и псеудоисторијског. С друге стране, романи Сличан човек и Берлински непознати пролазник и приповетке из збирке Прогнани град исписују историју изгубљеног завичаја и изгубљеног града као топоса трагања за идентитетом пољуљаним у суровом прогнаничком и егзилантском животу.
За свој неуморни књижевни рад Хорозовић је добио неколико значајних награда: “Седам секретара СКОЈ-а” (1972), Награду града Бање Луке (1980), Награду за најбољу књигу за децу у БиХ (1987), Награду Удружења књижевника БиХ (1988), Награду Друштва писаца Босне и Херцеговине (1998), награду “25. новембар” за животно дело и друге награде и признања.
Заступљен је у бројним антологијама приповетке, поезије и драме и превођен на више језика.
(Босна.хр)
БОНУС ВИДЕО:
