Генерал-мајор Роман Гофман, тренутни војни секретар премијера Бенјамина Нетанјахуа, изабрао је за новог шефа Мосада, саопштила је канцеларија премијера у четвртак.
- Након интервјуа са разним кандидатима, премијер Бенјамин Нетанјаху је одлучио да именује свог војног секретара, генерал-мајора Романа Гофмана, на место шефа Мосада за обавештајне и специјалне операције Државе Израел - саопштила је канцеларија премијера.
Гофман ће заменити тренутног шефа Мосада, Дејвида Барнеу, у јуну следеће године. Његово именовање на ту функцију биће представљено Саветодавном одбору за именовања на високе позиције касније у четвртак.
Фото: Профимедиа
Канцеларија премијера је навела Гофманове квалификације, напомињући да је служио као "борац и командант у Оклопном корпусу, командант батаљона у 75. батаљону у 7. бригади" и "да се и у рату показало каквог је кова".
- Гофман је угледни официр. Његово именовање за војног секретара премијера усред рата доказало је да поседује изузетне професионалне способности, од брзог преузимања функције до директног и значајног учешћа у седам ратишта - саопштено је из Нетанјахуове канцеларије.
Поред тога, канцеларија је напоменула да је Гофман био официр у 36. дивизији, Еционској бригади и 7. бригади.
Даље, Гофман је био командант 210. дивизије и Националног центра за обуку копнених снага, као и начелник штаба у ЦОГАТ-у, наставио је председник Владе.
Фото: Профимедиа, Јутјуб принтскрин/WeTubers
Гофман је на својој тренутној функцији војног секретара премијера од маја прошле године.
Међутим, према израелским медијима, Гофманово именовање би могло изазвати даље тензије између војске и безбедносног сектора.
Према извештајима, постојала је тензија између начелника Генералштаба и Гофмана. Неки у војном естаблишменту су се наводно противили његовом именовању, наводећи разлике у ставовима о безбедности и били су незадовољни што је премијер Нетањаху заобишао њихове резерве.
Медији и аналитичари су приметили да Гофманов брзи успон и његова блискост са Нетањахуом изазивају забринутост због политизације именовања на високе безбедносне позиције, што потенцијално утиче на равнотежу цивилно-војних односа и аутономију у доношењу одлука.
