Многим верницима се често намеће исто питање на почетку великих постова:
Да ли је довољно постити само првих 7 дана да би се изашло на причешће?
Пракса је да велики број верника баш у тих седам дана пости најстроже, а затим се припрема за Свету Тајну Причешћа. Међутим, да ли је то исправно и духовно оправдано?
О томе говоре вероучитељка Андреа Кереш и отац Гојко Перовић, а њихова објашњења помажу да се боље разуме смисао поста и суштина причешћа.
Фото: Јутјуб принтскрин/Телевизија Храм
Причешће – циљ сваке литургије
Вероучитељка Андреа Кереш објашњава да је Причешће централни део литургијског живота, односно најдубљи начин сједињења са Богом.
Прочитајте још
„Причешће је циљ сваке Литургије и централни део наше заједнице са Богом“, каже Андреа.
Верници који редовно живе литургијским животом, посте и исповедају се, приступају Причешћу и у посту и ван поста. За њих је пост додатни духовни тренинг, а не формална обавеза која служи као услов.
Да ли је грех постити само 7 дана и причештити се?
Ово је део који највише занима вернике, па га посебно издвајамо:
Није грех постити само 7 дана и ићи на причешће – АЛИ то није прави циљ поста.
Андреа Кереш наглашава:
„Пост није средство да ‘зарадимо’ Причешће. Све и да постимо 40 дана на води и хлебу, Причешће је немогуће заслужити.“
Другим речима:
- не постоји „минимални број дана“ посвећених посту да би Причешће било валидно
- пост није трговина са Богом („ако постим – смем да се причестим“)
- свако Причешће је Божији дар, а не награда за наш труд
- човек увек прилази Причешћу недостојан, али га Бог удостојава
Фото: Профимедиа
Андреа додаје:
„Не значи да треба да прилазимо било како. Прилазимо са страхом Божијим, вером и љубављу. У посту се трудимо колико можемо – дан по дан.“
Дакле, није грех ако неко пости само 7 дана, али проблем је ако се пост доживљава као технички услов, а не као духовни пут.
Поента:
- Можеш се причестити ако си постио 7 дана, уз благослов свештеника.
- Али ако тих 7 дана постоји само зато да би се „испунила обавеза“, промашена је суштина.
Зашто уопште постимо? – духовни смисао
Отац Гојко Перовић објашњава да се човек не налази у греху зато што не пости, већ зато што је стално склон греху, а пост је начин да се ослободи страсти и поврати духовну слободу.
„Ми стално живимо у греху. Толика је наша везаност за храну, одмор, релаксацију, да од тога правимо идоле…“
Човек који не пости:
не греши тиме директно, али
ускраћује себи средство за духовно чишћење
теже се ослобађа страсти и слабости
Пост се зато описује као:
- духовни тренинг
- терапија за душу
- начин да се човек свакодневно ослобађа греха
„Пост васпитава нашу душу да буде слободна од страсти и храбра у Господу.“
Фото: Профимедиа
Да ли је грешно не постити?
Отац Гојко каже:
„Није прецизно рећи да греши. Он не помаже себи да се ослободи греха.“
Дакле:
- пост није казна, већ помоћ
- непост може да ослабИ духовну снагу, али не значи нужно аутоматски „грех“
- циљ је свакодневни труд, а не савршенство.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
