Његов професионални живот усмерен је ка музици коју годинама ствара.
Фото: F.S./ATAImages
Осим тога, запослен је у Народном позоришту, на функцији организатора позоришних представа.
О мало познатим детаљима свог живота, пре не го што је његово име постало познато широј јавности, Вељко Кузманчевић је говорио у једном интервјуу за ХЕЛЛО!.
- Јединац сам, али нисам размажен. Када сам имао осам година почео је онај несрећни рат у бившој држави, а како је моја мајка из Босне, много родбине је дошло код нас у Сремску Митровицу. Једног дана мајка је извадила сву моју одећу из ормана и поделила је на две гомиле, уз речи: “Доћи ће ти брат”. То је било то. Имао сам све што ми је било потребно, али сам научен да не тражим преко тога, јер нека деца немају ни толико.
Прочитајте још
Уметничку црту наследио је од оца, који је био академски сликар.
- Као војни официр неко време је боравио на ратишту, одакле се вратио израњаван. Остатак живота провео је радећи у свом атељеу и кајући се што није отишао у Париз кад га је његов професор позвао да тамо води галерију. Био је диван човек, мекан као памук.
ФОТО: Принтскрин Јутјуб Dok anđeli spavaju
Отац Вељка Кузманчевића преминуо је 2018. године, док су Вељко и Верица боравили на Тајланду. Одмах су се вратили у Србији, како би организовали сахрану у Сремској Митровици.
Тај губитак никада није преболео, а гостујући у емисији "Претрес" на Хyпе телевизији, искрено је признао:
- Мајка ми је само рекла: "Умро нам је Лаки".
