Судећи по новијим подацима, листа болести од којих Срби најчешће оболевају се годинама не мења. Водећи узрок смрти у нашој земљи су и даље болести срца и крвних судова, а потом следе различите врсте малигних тумора (најчешће канцер плућа, а потом дојке и дебелог црева). На црној листи су и опструктивне болести плућа, као и дијабетес и последице узроковане овом неизлечивом болешћу.
Фото: Shutterstock
А колико су ове болести повезане са стресом и на који начин нас притисак савременог живота "убија"? Везу између стреса и обољења која су у највећем проценту крива за велику смртност у Србији, објаснио је медицински сајт WебМД.
Болести срца и крвних судова
Истраживачи вец́ дуго указују на могућност да стрес и те како утиче на повећан ризик од високог крвног притиска и срчаних проблема. Директно повец́а број откуцаја срца и проток крви и тако узрокује ослобађање холестерола и триглицерида у крвоток. Такође је могуц́е да је стрес повезан и са другим тегбама, утиче на појаву пушења и гојазности, фактора који индиректно повец́авају ризике од срчаних обољења.
Прочитајте још
По речима лекара, изненадни емоционални стрес може да буде окидач за озбиљне срчане проблеме, укључујуц́и инфаркт а који је водећи узрок смртности код Срба. Управо због тога напомињу да особе које имају хроничне срчане проблеме треба да избегавају акутни стрес, и колико год је могуће да науче како да га држе под контролом.
Како стрес утиче на људе који имају рак
Докази из лабораторијских студија на животињама и људским ц́елијама рака узгајаним у лабораторији указују на то да хронични стрес може да изазове погоршање, односно напредовање и ширење (метастазирање) рака. На пример, неке студије су показале да када су мишеви са људским туморима држани затворени или изоловани од других мишева, тачније у условима који повец́авају стрес, постојала је већа вероватноћа да ће се ови канцери ширити и метастазирати.
Лабораторијске студије су откриле да норепинефрин, који се ослобађа када тело уђе у стање "бори се или бежи“, стимулише ангиогенезу и метастазе, наводи Натионал Цанцер Институте. Овај хормон такође може да активира неутрофиле, врсту имуних ц́елија. У неким случајевима, неутрофили могу да помогну туморима да расту штитец́и их од имуног система тела. Такође, они могу да "пробуде" успаване ц́елије рака.
Ипак, важно је да се напомене да, иако су неке студије показале да је смањена стопа преживљавања код особа које болују од рака а које су под хроничним стресом, докази да стрес директно утиче на преживљавање су генерално слаби.
Утицај на дијабетес и скокове шећера у крви
Опште је познато да стрес и те како утиче на скок шећера у крви, због чега се особама које болују од дијабетеса саветује да воде миран живот, да се не нервирају, избегавају конфликте и све ситуације које би могле да их доведу до анксиозности, депресије, итд. Ево како тачно делује.
Стрес може да погорша дијабетес на два начина. Прво, повец́ава вероватноц́у непрепоручљивог, "лошег" понашања, као што су унос нездраве хране и прекомерна конзумација алкохола. И једно и друго веома негативно делују на дијабетес, утичу на лошу регулацију шећера у крви, изненадне скокове и падове, што све на дуже стазе има веома разарајуће последице по сздравље.
Други начин се тиче утицаја који ово ментално стање има на особе које болују од дијабетеса типа 2. Научници су дошли до закључка да стрес директно повец́ава ниво глукозе. Дугорочне последице су посебно видиљиве код особа које су хронично изожене стресу. Њихов ниво шећера никада није избалансиран, скокови и падови глукозе утичу на све органе, а у екстремним случајевима могу да доведу и до коме.
Хроничне опструктивне болести плуц́а
По правилу, пацијенти који болују од хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) чешће развијају пратећа стања попут анксиозности и депресије, наводи Натионал Институтес оф Хеалтх. Хронични стрес, анксиозност, депресија и други слични поремећаји додатно погоршавају дисање код пацијената оболелих од хроничне опструктивне болести плућа, утичу на свакодневно функционисање и повећавају вероватноћу поновних хоспитализација у односу на особе које не болују од ХОБП. Због тога је важно да се разуме на који начин ментално здравље утиче на ток болести и квалитет живота оболелих.
Зашто нам стрес погоршава болест?
Стрес није само осец́ај. То је уграђени физиолошки одговор на претњу. Када смо под стресом, ваше тело реагује. Наши крвни судови се сужавају. Наш крвни притисак и пулс расту. Брже дишемо. Наш крвоток је преплављен хормонима као што су кортизол и адреналин.
"Када сте хронично под стресом, те физиолошке промене, током времена, могу да доведу до здравствених проблема", упозорио је др Џеј Винер, аутор књиге "Таке тхе Стресс Оут оф Yоур Лифе" (Избаците стрес из живота) и директор стрес менаџмент програма у Сансум клиници у Санта Барбари.
