Од копања ровова и изградње зидова до учења вештина преживљавања, Пољска је све више свесна наводног ризика које представљају њени источни суседи Русија и Белорусија, а осећај да је претња ратом стварна и свеприсутна константно расте.
Гардијан наводи да у земљи, коју је њен географски положај у срцу Европе чинио рањивом кроз историју, рат у суседној Украјини од 2022. године, напади дронова и талас саботажа повезаних са руском обавештајном службом упалили су звона за узбуну.
Цезари Прушко (60) се још увек сећа обуке цивилне одбране из школских дана у комунистичко доба, читања мапа, вештина преживљавања и осећаја да је претња ратом стварна.
- Моја генерација је одрасла са овим претњама. Није било потребно објашњавати зашто је то важно - казао је Прушко извештачу британског листа, док је једне суботе ујутро обнављао те вештине у војној бази изван Варшаве.
Са десетинама других пољских цивила Прушко је обишао склониште, ставио гас маску и вежбао паљење ватре кременом.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Ова обука, осмишљена да ојача цивилну отпорност, део је новог државног програма који има за циљ да обучи 400.000 грађана до 2027. године.
Обука отворена за све
Програм је добровољан и отворен за све, од школараца до пензионера.
- Живимо у најопаснијим временима од краја Другог светског рата. Свако од нас мора да поседује вештине, знање и практично умеће да се снађе у кризи - рекао је пољски министар одбране Владислав Косинијак-Камиш.
Све је то довело до потпуне реорганизације националне безбедности.
Влада је одобрила нацрт буџета којим се издаци за одбрану повећавају на 4,8 одсто бруто друштвеног производа (БДП), што је знатно више од скоро свих осталих земаља НАТО.
Нове зграде морају да имају склоништа, а почело је и реновирање старих.
Поред тога, почела је изградња "источног штита" дуж граница са Белорусијом и руском ексклавом Калињинград.
У оперативној бази неколико километара од белоруске границе, бригадни генерал Роман Брудло, командант пољске 9. оклопне коњичке бригаде, каже да је руска инвазија на Украјину потпуно променила безбедносну перспективу.
- Нажалост, мирна времена су прошла и живимо у тешким, веома динамичним временима. Читам новине, слушам вести, видим анализе различитих обавештајних заједница, које кажу да ћемо за једну, две, пет година имати могућност да се суочимо са инвазијом Русије у пуном обиму. Не знам. Надам се да не - казао је Брудло.
Фото: Профимедиа
Он је у војсци од 1996, а одлучио се за тај позив јер се школовао за механичара и "волео тенкове".
Након скоро три деценије службе, признаје да би у рату против дронова или саботажа његова обука у традиционалном ратовању морала да буде ревидирана.
- Нисам везан за тенк нити зависан од њега, и сви смо овде прошли обуку која нас припрема за нове врсте мисија. Мислим да ће Русија вршити притисак на нас хибридним методама, испод прага отвореног рата, да нас исцрпи, али без преласка линије која би нас ујединила - рекао је Брудло.
Симулација хибридног напада у Немачкој
Капетан Карол Франковски, задужен за комуникације у бригади, испричао је како је учествовао у симулацији хибридног напада током летњих вежби НАТО у Немачкој.
- Мој посао је био да успоставим контакт са локалним становништвом током кризе – имали су глумце који су играли шефа полиције, локалне новинаре, друге грађане, и морали смо да се понашамо као да је ванредно стање - објаснио је Франковски.
Брудло и Франковски тврде да је једна од руских хибридних тактика и подстицање "илегалних миграција".
Бригада сада помаже граничарима да открију људе који покушавају да пређу из Белорусије.
Дан пре посете новинара тамо је ухапшен човек из Авганистана.
Фото: Shutterstock
- Ово је нужност ради заштите наше земље. Не знамо ко је овај Авганистанац. Можда шпијун или можда нека особа која жели да уништи нашу земљу изнутра. Можда чак и руски шпијун - казао је Франковски.
Гардијан наводи да је идеју да Москва и Минск инструментализују миграције промовисала и претходна, националистичка влада у Варшави.
Занимљиво је да се мало тога променило откако је прогресивна коалиција Доналда Туска преузела власт пре две године.
- Фокус на претњу из Русије навео је чак и многе либерале да подрже оштру владину политику. Људи више нису заинтересовани за драму и трагедију оних који долазе овде да траже заштиту - рекла је Александра Хшановска из активистичке алијансе Група Граница.
Она је фокус на мигранте оценила претњом "екстремно десничарским, расистичким наративом" који није заснован на чињеницама.
"Источни штит"
Поред граничног зида, нови "источни штит" ће укључивати ровове и утврђења, као и ГПС торњеве и друге технолошке инсталације за заштиту од дронова.
Али ако до рата дође, он вероватно неће бити традиционалног типа са тенковима који прелазе границу.
У Голдапу, граду од око 15.000 људи, на само неколико километара од Калињинграда, мештани су мирни.
- Претња утиче на начин размишљања, али искрено, био бих више забринут да живим у Варшави. Стратешки гледано, неће нас овде циљати - рекао је Пјотр Бартошук, 45-годишњи директор стручне школе.
Фото: Профимедиа
Он објашњава да су некада Пољаци редовно прелазили границу да би купили јефтинији руски бензин, а Руси су долазили у шопинг.
Данас је граница затворена.
- Русија је свакако претња, али не велика, јер смо у НАТО, заштићени смо и не мислим да ће нас тек тако изненада напасти, као што су то урадили с Украјином - рекла је 15-годишња Корнелија Бжежинска, ученица војне школе која се нада да ће се придружити војсци.
Ипак, ако би Пољска била нападнута, она не би оклевала.
- Ишла бих на фронт. Заиста волим Пољску. То није нешто што кажем олако. Не бих напустила нашу нацију, бранила бих је - казала је Бжежинска одлучно.
На спољним зидовима њене школе и даље се виде трагови шрапнела из Другог светског рата, намерно остављених као подсетник.
Фото: Shutterstock
Мало је преживелих из тог доба остало, али генерацијске сећања подстичу страх од новог рата, посебно међу старијим Пољацима.
Како се дан обуке у бази ближио крају, Цезари Прушко је рекао да је организовао исти курс преживљавања за запослене у својој компанији.
- Многи од млађих запослених су одрасли у Европској унији, у мирнодопско време. Надам се да нам ове вештине никада неће бити потребне, али желим да знају шта да раде ако тај тренутак икада дође - закључио је Прушко.