Југословенска глумица Едита Мајић градила је успешну каријеру и скретала пажњу, како својим талентом, тако и лепотом, а ома је донела одлуку која је шокирала многе. Почетком двехиљадитих одлучила је да све напусти и посвети се монашком животу.
Повукла се из јавности пре деценију, спаковала кофере и наставила живот у самостан св. Јосипа у шпанском граду Авили, где је постала часна сестракармелићанка. Њена прича и данас интригира и Хрватску и цео Балкан јер нико не зна из ког разлога се одрекла популарности.
Едита се у пар наврата огласила из смостан, а 2003. године је изјавила:
- Тај сусрет с Богом догодио се одједанпут, као бљесак, неочекиван дар његове љубави која се улива у твоје биће, апсолутно, одједанпут, незадрживо и до краја. Одједном ми је све постало јасно. Добила сам одговоре на сва постављена питања.
Јавност у Хрватској је била изненађена њеном одлуком која се догодила преко ноћи. Никоме није било јасно из ког разлога је решила да се одрекне свега.
Прочитајте још
Књижевница Мани Готовац, са којом је Едита сарађивала, својевремено је изјавила да глумица заправо није могла да преболи несрећну љубав и да је због тога чак почела да узима хероин, да би на крају побегла од света.
Њена породица и најближи пријатељи демантовали су ове наводе, а када је то чула, Едита, је из Авиле послала писмо у којем је поручила да то није истина, те да она и Мани никада нису биле пријатељице па из тог разлога књижевница не може бити веродостојан извор података.
Едита је у једном интервјуу објаснила како је у кармелићанке отишла разочарана површношћу животакакав је живела.
- Који је разлог због ког вреди живети? Ако је то само ово спољашње... Ових неколико годиница проживети што лепше, а потом нестати у ништавилу, с телом прекривеним црвима у неком тамо хладном гробу... онда је боље уопште да не постојимо - рекла је Едита и додала да је у том периоду преиспитивања осетила духовни позив.
Након што се замонашила и отишла у најизолованији манастир, неколико година касније, одлучила се за још радикалнији потез.
Њен живот је потпуно другачији од свакидашњег: нема грејање у соби, ни топлу воду, спава у ћелијама на лежајима од сламе, а већи део године проводи у посту и молитви.
Како тумачи отац Мамић постоје две врсте - традиционалнија, у заједници са другим пустињацимакоји живе у пустињским самостанима или опатијама, а другу врсту је одабрала сестра Едита и тај је самачки начин живота.
- Света Едита живи анахоретским начином живота, дакле у потпуној самоћи. Из оног што сам чуо, отишла је на једно такво место, на један шумски пропланак у Шпанији. Јасно је да се за ово повлачење у самоћу неко одлучује због веће повезаности с Богом - каже отац Винко Мамић за "Јутарњи.хр".
(Стил)