Водитељка Драгана Катић имала је невероватну животну борбу када је морала да финансира лечење своје мајке и када је буквално, да би преживела, продала злато из куће не желећи да зајми новац.
- Прво је имала успешно лечење, за четири године јој се појавио рецидив и тада сам добила у ствари прогнозу, нисам добила дијагнозу, апсолутно је све било јасно, требало је тада, и то се дешава у тренутку када они завршавају осми разред. Њену дијагнозу добијам 25. децембра, а 25. децембра ми је отац добио мождани удар. Тако да буквално у исти дан, само, наравно, године су у питању, и тада креће један кошмар - с једне стране деца се припремају за своје гимназије, Бобан је у том тренутку се спремао за Математичку гимназију. Бојан креће у припреме за Филолошку гимназију, и ја се са тим свим што добијам на папиру од лекара да треба да прође ипак још један циклус хемиотерапија.
Фото: АТА имагес
- Тада крећем буквално у борбу, прво са собом, то ми је било прво да са собом рашчистим. Прво сам отишла код неуропсихијатра, рекла своју ситуацију и рекла да немам времена за терапију. Желим, јер сам пре тога већ имала искуство и знам шта терапија чини, али немам времена. Морам инастант решење да добијем, зато што имам мамину кућу, имам своју кућу, децу која се налазе на прекретници, искључиво су зацртали које гимназије желе да упишу, значи треба да ми се уведе лек. И тада сам, на сву срећу, наишла на разумевање. Добила сам лек који сам годину дана узимала, али то пролеће је онако било прилично изазовно. Значи, то су биле хемиотерапије пре подне, по подне сам снимала два Гранд шоа, знао је само Саша Поповић. Њему сам рекла. Значи, не знам шта ће бити, и како ће бити, просто ето да знаш јел ти треба нешто, не треба ми ништа, само треба да ћутиш и да ме ништа не питаш и да ме пустиш да то радим како радим. Наравно да је испоштовао све то, међутим, ми тада улазимо у један период великих финансијских изазова и у једном тренутку тоталне финансијске немоћи. Мени се то није у животу десило и ја тај проблем нисам имала - присећала се тешког периода.
- Имала сам проблем да ли ћу да купим ципеле, толико и толико, али сада сам дошла у један животни проблем и велики изазов. Приватно смо плаћали часове у гимназији, терапије и све што је било везано за лечење мајке је посебно коштало. Некако нисам умела никада са финансијама. Нисам умела просто да распоредима да од динара направим два или три, нисам имала тај таленат ни дан данас га немам, нити сам било шта научила о томе, али Бога ми било је прилично тешко. Долази њихова матура мала, они се спремају. Ја сам у том тренутку, нормално све сам радила, за ово нико није знао. За ово су знали искључиво неколио мојих најближих пријатеља који су ми ускакали када ми је било потребно. Долази матура, и ја буквално то никад нећу заборавити, човек мора да прати те знакове поред пута, ја палим лапотоп ујутру да прочитам вести и овако линк-реклама откуп злата. Ја кажем ко то откупљује злато. Никад ми није пало на памет да постоји то. Кренула сам да се распитујем. Тог дана је требало да идем на Бежанијску косу и да снимим рекламу, прођем колима поред златара, узмем из несесера први комад на који сам наишла и одем тамо и кажем колико, ви то откупљујете. Кад је он мени рекао цифру, за мене је у том тренутку решено моје све, јер сам имала проблем. Заиста нисам у том тренутку могла, а нисам желела ни од кога да тражим, јер сам сматрала да то ја треба да обезбедим својој деци, а то је да оду на матуру и на екскурзију и да оду у оделима и гардеробе коју они желе. Кад је он мени рекао, ја сам само "аха, враћам се за пола сата", отишла до Бежанијске косе, завршила све, однела то злато, продала и сутрадан рекла деци да идемо. И они су питали мама јел си успела да се снађеш, зато што сам ја делила све са њима, они су знали и кад ми је пун и празан новчаник и кад имам и кад немам, и кад ми је тешко и кад ми је лако. Ми смо размењивали све, и стварали ту неку врсту повезаности која ми је најбитнија у васпитању била повезаност са дететом. Кажем завршила сам неки посао, можеш мислити - звали су ме за неку рекламу, наравно слажем. Њих сам научила у кући ћемо све поделити, и тугу и срећу уопште није важно шта и то ћемо али кад изађемо, не зато шта ће све то рећи јер ја сам пример никад нисам водила рачуна шта ће свет да каже. Него изађи и учи да то достојанствено понесеш, ако не можеш, ти се мало повуци, али немој, не зато што ће неко причати о теби дал си овакав или онакав, да ли показујеш то, не него научи достојанствено. И то је и уопште тај мамин одлазак и њихова спознаја њиховог одласка. У том тренутку сам све спознала.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес
- Спознала сам да остајем потпуно сама, спознала сам да више апсолутно никад никоме у животу нећу бити дете, да нећу никоме да будем размажена, ништа - да је апсолутно цео живот на мени. Сазнала сам како нестају пријатељи и људи који су били око моје мајке, који су нестајали и које сам у одређеним тренуцима молила за помоћ у њеној болести. Изабране људе за које сам претпостављала да никад неће ништа од тога рећи јер ми је јако било тешко да тражим помоћ. То ми је најтежи део приче био - да тражим било какву врсту помоћи. Да не причам када сам дошла у ситуацију да треба да тражим помоћ само да је сместимо на пристојно место које ће њој олакшати ту причу. Онда сам схватила да своје пријатеље треба да негујем буквално као своју другу породицу, да рашчистим односе у фамилији јер су се јако избистриле ствари. Након њеног одласка и да све треба да поставим на своје место и да кажем да то је то. То ја живот, сад си у животу, сад си одрасла, и између осталог сад треба и да куваш - прича Драгана и додаје да је желела да сама организује 18. рођендан близанаца:
- Ја сам њихов 18. рођендан прославила за своје пријатеље. Јако узак круг пријатеља и фамилије који су заиста били део нас, који су учествовали у Бобановом и Бојановом одрастању. Који су учествовали у мом животу и позвала искључиво драге људе у један јако мали београдски локал и рекла сам то је моје, то је славље моје, они су имали наравно своје славље како су желели.
- Да су они одрасли и да он сад иде и како ће он сад, хоће ли он бити завистан од мене, хоће он мене да зове, ја ту сад имам прилично себичлука у себи и дан данас то је ствар коју нисам променила и коју сам задржала коју је моја мајка имала ја морам нон-стоп да их чујем и да знам где су, ја просто морам, то је. Не желим то да мењам, мислим покушала сам и исправила сам многе ствари које ми се нису допадале код себе, али то просто не желим да мењам. Знам да је просто моја мисија ако сам већ овде свесно одлучила да родим децу да врло свесно треба да будем у сваком тренутку у њиховом животу, односно да знам где су. Далеко од тога да све делим, нисам сигурно на првом месту са којом ће да поделе неке ствари. Не, не би било лепо увек кажем ја сам са 32 године остала у другом стању, то је зрела особа, зрела личност формирана, врло свесно, догодило се да нисмо могли да наставимо заједно, њихов отац и ја, на цивилизован начин то решили. Било је довољно односа до тренутка док он није доживео једну саобраћајну незгоду која га је просто омела да није могао потпуно нормално да функционише до краја живота, али они су и тада били у контакту са њим, посећивали га, једноставно постојао је контакт. Колико је он могао у том контакту да учествује - испричала је Драгана за Сцандал која је отркрила да је с његовом ћерком и са првом женом остала у одличним односима:
Фото: M.M./ATAImages
- Ми смо били увек у јако добрим породичним односима. Његова бивша жена, његова прва жена са којом је имао ћерку, њихова сестра, која је 6 година старија од њих, ми смо од првог тренутка биле у контакту. Ми смо чак и кад је он доживео несрећу, мој отац, њена мајка, ја, ми смо били ту шта год да је требало. Морам признати, она је била та која је одмах инсистирала на томе и одмах пришла мени и рекла ја сам мајка њихове сестре, ја желим да они имају тај контакт. Тад кад се то десило било је изненада, прва особа коју сам ја обавестила када су мени јавили је била она. Она је одмах отишла, јер сам ја тог дана, наравно, као и увек кад се мени нешто у животу десило, имала снимање. Али сам отишла, да она је отишла прва, и поподне сам отишла, тамо су ме сачекали јер сам морала са њом да завршим неке ствари али просто смо се препознале од првог тренутка њиховог живота. Деца су расла заједно, и што је најдивније имају фотографије од малена, то је нешто просто били феноменално и просто су се људи чудили како функционишемо. Њено богатство што има браћу и пре свега за све је богатство што ето тако две бивше жене се савршено слажу и функционишу и разумеју. И чак су и деца заједно једанпут била на Златибору, дружили се, долазили смо на породичне ручкове једни код других, одлазили у викендице. Просто смо сматрали да је сасвим у реду да деца буду у нормалном и здравом контакту, тако и дан данас - искрена је Катићка.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
