Резолуција, усмерена на проширивање глобалних напора за ублажавање дуготрајних последица катастрофе из 1986. године, усвојена је узподршку 97 држава, према преносу уживо са заседања УН. Тридесет девет земаља било је уздржано, док су се САД придружиле Москви и њеним савезницима у противљењу документу - Белорусији, Кини, Северној Кореји, Никарагви, Куби и Нигеру.
Текст резолуције признаје трајне последице чернобиљске катастрофе и потребу за даљом помоћи погођеним регионима. Такође изражава забринутост због оштећења заштитне конструкције Неw Сафе Цонфинемент 14. фебруара 2025, које је проузроковао руски напад дроном - напад који је угрозио деценије међународних напора на заштити локације.
Резолуција даље формализује коришћење украјинске транслитерације "Чорнобиљ" у свим материјалима УН, укључујући и званичан назив Међународног дана сећања 26. априла. Такође заказује специјалну седницу Генералне скупштине за 24. април 2026, поводом 40 година од трагедије.
Фото: Профимедиа
Зашто су САД гласале против
Представница америчке делегације истакла је да противљење Вашингтона није било повезано са ставом према Украјини или нуклеарној безбедности, већ са референцама на Агенду 2030 за одрживи развој.
Ти делови резолуције, рекла је, промовишу "меки модел глобалног управљања" који је неспојив са националним суверенитетом САД.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Реакција Украјине
Стални представник Украјине при УН критиковао је Белорусијузбог предлагања алтернативног текста, назвавши то "циничним", с обзиром на улогу Минска у омогућавању руске инвазије, укључујући и заузимање Чернобиља у првим данима рата.
Он је такође нагласио важност напуштања совјетске транслитерације "Чернобиљ", описујући прелазак на "Чорнобиљ" као одбацивање империјалног наслеђа и потврду украјинског идентитета.
БОНУС ВИДЕО:
