Наиме, 2012. године се десила трагична ситуација у Водоводској улици у београдском насељу Жарково, када је водитељка ударила 73-годишњег Слободана Бајића. Он је журбано прелазио улицу на пешачком прелазу како би стигао до аутобуса ГСП-а који је чекао на супротној страни улице. На месту несреће, Слободан је и даље показивао знакове живота, а брзом реакцијом Хитне помоћи хитно је превезен у Ургентни центар.
Фото: Јутјуб принтскрин/TV Arhivator
Петра, која је управљала возилом које је ударило господина Бајића, изјавила је:
"Учинила сам све што сам могла како бих избегла ову трагедију. Трзнула сам волан удесно, притиснула сирену, кочила, али, нажалост, није било могуће избећи контакт. Одмах сам зауставила возило, истрчала и пришла човеку. Убрзо су се окупили пролазници, сећам се да смо нас неколико разговарали с њим. Једна девојка му је постављала питања како не би изгубио свест. Одговарајући на питања, Слободан је храбро износио своје личне информације – име, пребивалиште, број унука и њихова имена, као и број телефона супруге. Нисам напуштала његову страну све до доласка возила хитне помоћи. Тада су ми речено да не бринем, да ће све бити у реду."
"Дан након несреће пронашла сам телефонски број породице Бајић. Гледала сам дуго у тај број на папиру, вероватно су прошли сати пре него што сам смогла снаге да позовем. Шта рећи његовој породици? Каква ће бити реакција када чују да је са друге стране возач аутомобила? Разговарала сам са Радованом, сином покојног Слободана, и изјавила му саучешће. Не сећам се детаљно разговора, али знам да је прошао у коректном тону. Питао ме је како се осећам, рекао да је и сам возач, те да има разумевања, јер тако нешто може сваком да се догоди", рекла је она пре неколико година.
ФОТО: Принтскрин x WeShareGoodNews
Прочитајте још
Дан након несреће, Слободан је подлегао повредама, а после сахране Петра више није хтела да буде присутна у медијима како би се лакше изборила са притиском који је носила.
- Пустите ме, предуго је трајала ова агонија и нисам спремна за било какву причу - рекла је она након судског процеса који је дуго трајао и након што је Апелациони суд утврдио да водитељка није крива, те да се није кретала непрописаном брзином.
ФОТО: Архива Новости / Игор Маринковић
- Ето, нико није написао да сам чим ми је било боље сву снагу покренула да одем до супруге Бајића, госпође Васиљке… А, отишла сам, однела јој две иконе са Острога: приказ Светог Василија и Богородице са Исусом у наручју. Разговарале смо, објашњавала сам да нисам крива, да је сваком оваква несрећа могла да се догоди… да се осећам ужасно. Говорила сам да разумем њену трагедију, замолила је да она разуме мене и све кроз шта пролазимо моја породица и ја. Да, то је трагедија две породице: Бајића и Цвијића… Не смем ни да вратим сећање, а оно је ту, стално је у глави, и ноћ, и сваки час, и сваки трен, када су ми јавили да су ми мајку одвезли у ужичку болницу, када је чула да јој је ‘ћерка убила пешака’. Моје сестре, а имам их три, нису се смиривале, ни данас се не смирују од ужасних вести и оптужби - рекла је она након оптужби да никада није посетила удовицу Слободана Бајића.
Фото: Н. Фифић / Архива Новости
Петра је истакла да су је доста погађале приче о њеном имовинском стању и наводном плаћању адвоката десетинама хиљада евра, а мир је, као и раније, проналазила у манастиру, с обзиром на то да се од раније зна да је религиозна.
- Покушавала сам и покушавам да у храмовима наше вере нађем мир. Упорна сам да истрајем на том путу. Мислим да је лековит - рекла је Петра, коју данас не виђамо на телевизији, али и даље ради у информативи, само иза камера.
Фото: Милена Анђела / Архива Новоти
Ова несрећа оставила је траг како на жртву, тако и на возача, Петру, која је прошла кроз тежак емоционални терет ситуације. Из њене приче избија саосећање и бол због несреће која се догодила те судбоносне 2012. године.
