Уочи Дана републике 1975. године појавила се нова новчаница од 1.000 динара, брзо прозвана „сива голубица“ због нијанси боје које су је чиниле посебном. Када је изашла из штампарије вредела је 55 америчких долара, а у њу се клела цела Југославија.
До повлачења из оптицаја 1989. године њена вредност спала је на свега 10 пара. Ипак, ова хиљадарка остала је упамћена не само по дизајну академског сликара Андреје Миленковића, већ и по лику жене која је красила новчаницу – његове супруге Ружице.
Фото: Википедија
Њена прича, од првобитне повређености до поноса, открива емотивну позадину једне од најпознатијих новчаница бивше државе.
Идејно и ликовно решење урадио је академски сликар и графички дизајнер Андреја Миленковић, светски признати минијатуриста и једини професионални креатор поштанских маркица које је СФРЈ издавала. Из његовог студија изашли су и знак Београдског сајма и ОЕБС-а у Београду, ликовна решења за Зимске олимпијске игре у Сапороу и Медитеранске игре у Сплиту, као и више од три стотине графичких и ликовних решења за спортске и друге догађаје у свету и тадашњој држави. Једно време био је и председник УЛУПУДС.
Прочитајте још
Фото: Википедија
Занимљиво је да је, бар у нумизматичком свету, ова новчаница и даље у оптицају. На сајтовима који се баве продајом старог новца и кованица често се могу наћи примерци популарне "сиве голубице", а њена вредност приближна је данашњем динару у истом апоену.
Чувену "хиљадарку" прати и легенда да за 15 година постојања никада није фалсификована јер је чини више од 40.000 линија сивих нијанси, наводи данас.рс. А ко је жена на њој? Дуго се о томе ништа није знало...
Инспирацију за лик девојке која у руци држи грозд, а иза ње се види комбајн како жање пшеницу, Андреја Миленковић је пронашао у својој супрузи Ружици. Јован Хаџи-Костић, симбол сатиричне књижевности и критичког новинарства, у својој антологијској рубрици истакао је да је дама са (тад још нове) "хиљадарке" – најидеалнија жена Југославије. Поменимо и да је Ружичин отац био прослављени фудбалер и селектор Милорад Арсенијевић Балерина.
- О свему томе појма нисам имала. Позирала сам Андреји уверена да ће ми, како је обећао, израдити портрет. И уместо да добијем слику која би била само моја, добила сам измењен лик на новчаници коју – свако може да има. Била сам, тада, повређена. Касније, постала сам поносна што је то Андријино дело - рекла је Ружица, а преноси индеx.хр.
- Догађало ми се да ми људи с којима се упознам кажу: 'Ви ме на неког подсећате'. Знала сам да то није отрцана фраза, али, наравно, никад нисам хтела да објашњавам где су ме то видели и на кога их подсећам. Било би тешко објаснити: људи махом у новац гледају као у вредност, а не као у графички израз.
- Победио сам у јакој конкуренцији. Када су ме питали чији је то лик, рекао сам – обичне, здраве жене, сељанке. Јер у интерном такмичењу био је захтев да на новчаници буде мотив из пољопривреде, везано за Зелени план, да буде општејугословенски, дакле, да не буде у ношњи. Тражио сам такав и дошао на идеју да модификујем лик своје жене - испричао је својевремено Андреја Миленковић, који је преминуо 2005. године у Београду.
(Лепа и срећна)