Бранимир Џони Штулић остао је упамћен као једна од најаутентичнијих личности музичке и културне сцене некадашње Југославије. Као аутор, певач, гитариста и песник, својим текстовима и мелодијама обележио је генерације које су стасавале уз његове песме, али и оне које су тек касније откривале његов рад. Многи његови хитови и данас живе једнако снажно као у време када су настали.
Штулић је 1977. године основао чувени загребачки рок састав Азра, који ће убрзо постати један од стубова новог таласа осамдесетих година. Директни текстови, енергична свирка и Џонијева препознатљива поетика направили су од Азре бенд који је оставио неизбрисив траг на рок сцени бивше Југославије.
Током своје најактивније фазе, Азра је објавила више албума који се и данас сматрају непролазним класицима. Штулићеве песме носиле су и дозу друштвеног коментара, што га је додатно издвојило као јединствен глас тадашње младости.
Живот пре и после Азре
Џони Штулић рођен је 11. априла 1953. године у Скопљу. Још као тинејџер почео је да свира гитару и пише песме, спајајући утицаје западног рока, народних мелодија и сопственог поетског приступа. Након распада Азре, повукао се из јавности и одселио у Холандију, где живи већ годинама. Наставио је да ствара, али далеко од рефлектора, бирајући самотнији и независнији пут. Упркос томе, његово име остало је синоним за аутентичност, храброст и уметничку слободу.
Повратак на дигиталну сцену
Након дужег периода тишине, Штулић је изненадио јавност тиме што је поново почео да објављује музику на свом Јутјуб каналу. Међу новим издањима нашао се и римејк песме "Без мене", који је изазвао велики талас одушевљења код фанова широм региона. Његов повратак на интернет многи су доживели као посебан тренутак - нови простор у којем легендарни рокер поново долази до публике која га прати деценијама, али и до млађих слушалаца који га тек откривају.
Прочитајте још
Утицај који не бледи
Иако је често бирао живот ван јавне сцене, Штулићев опус и данас има огроман значај. Његова музика и поезија остају темељ рок културе ових простора, а утицај који је оставио осећа се и међу новим генерацијама уметника и слушалаца. Бранимир Џони Штулић тако и даље остаје не само музичка легенда, већ и трајни симбол слободног стваралаштва, пише Курир.