Серија "Тврђава", чија је радња смештена у деведесете године у Книн, освојила је срце публике. Последња епизода емитована је на РТС у недељу увече, а глумац Славиша Чуровић одиграо је једну од главних улога - Цварета, оца главне јунакиње Дарије. Он се огласио након што је погледао прве епизоде.

- Једном кад се будем осврнуо на цео овај грандиозан, уметнички беспрекоран пројекат, рећи ћу хвала свима, и Милошу Аврамовићу, Саши Хајдуковићу, Татјани Жежељ, Старчевићу, хвала Кољи Пејаковићу, Дарији Вучко, Зрнићкој, Фригановић, Мићовић... свима, да не набрајам. Марку Ковачевићу и Стевану Катићу онолико, јер без њих не бисмо снимали у Никшићу - написао је глумац и наставио:

- Онда ћу рећи колико смо се ознојили и колико сам дана провео висећи на телефону да бих објаснио зашто треба и ваља да се снима у Никшићу, који сам предложио из свог сталног убеђења: "Уради нешто за Црну Гору!" То су сати позива, испитивања, тоталног мрака у комуникацији, дани неизвесности какву не памтим, дани објашњавања да је ово серија о љубави и распаду СФРЈ, а не памфлет неке будале... Страх, страх и аматеризам свуда уоколо, а ми у вихору припрема...

Чуровић је помогао продуцентима да сниме причу у Никшићу, који "глуми" Книн у серији.

- Не бих о коме се ради, сви све знају по Црној Гори ко је одлучивао и како и којом брзином... Дани ларме дукљанске на Марка Ковачевића, натписи о четништву, залетање на мене испред Оногошта од острашћених момака дукљанске провинијенције, преживети у граду моје мајке и оца да се изговара "посрбице", мени који немам други грех сем што сам Србин. На њихову несрећу, и успешан Србин због свог дара да радим увек у складу са највећим очекивањима сваки посао. Уз одговорност за посао, са крајњом посвећеношћу. И брзога, некад и пребрзога језика... Такве и памети, често на своју штету... али без зле мисли...

Славиша у серији "Тврђава"

Славиша је открио да су му нису свуда била отворена врата.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Marko (@marko_todorovic)

- Били су то дани када ме зову и моли ко ме већ моли: "Не снимајте у црногорским школама, наљутиће се званична Хрватска." Дотле је ишло. Четири сата телефонског убеђивања да снимамо серију, а не рекламу за рат... Не вреди. Не може у школи... идемо даље, опет, и опет, и изнова. Дани када морам преко најважнијих људи у земљи долазити до одговорних за потписе дозвола, које стижу кад је већ нада изгубљена, јер Катић и Ковачевић, ретко добри људи и градоначелници, схватају шта је ово и каква је прилика.

Он се осврнуо и на успех код публике.

Фото: В. Данилов

 

- Знам моју Црну Гору, успех се не опрашта никако. Дигли смо стандарде свега, направили 11 епизода за антологију и ишло је у исто време на РТС и РТЦГ. Први пут после скоро 30 година. И опет ће, сасвим други пројекат - љубавни из садашњости - засијати, сниман у Херцег Новом ове године, а биће приказан следеће. Овога пута је било брзо, није Книн, Херцег Нови је. Јер да нас има и да умемо, снимало би се сваке године по десет пројеката из свих земаља код нас. Не бих ја сам вукао као коњ без икаквог интереса сем да Црна Гора добије знање о култури. Овако остаје да чекамо то знање, да дође на ред. А оно, то чекање, у црногорским условима траје много дуго. А још некад ћемо причати о овоме надуго и полако... Поносан сам на "Тврђаву" и моје драге колеге све до једнога - закључио је Чуровић.

БОНУС ВИДЕО: