Прича о Силвани Стојановић и Љубиши Стојановићу Луису започела је тихо, готово филмски, у тренутку када су обоје у себи носили исте, неизговорене жеље. Уметника аутентичног израза и 19 година млађу Бањалучанку спојила је судбина, иста она која их је 10 година после рођења њиховог старијег сина раздвојила на суров начин.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Луисова смрт прекинула је њихову причу на овом свету, али није угасила љубав. Силвана је остала сама са децом, суочена са болом, немаштином и тешким животним изазовима, али и са одговорношћу да настави даље. Најтеже јој је било да каже деци да су остала без оца, јер ни сама ту информацију није могла да прихвати.
Иако је целог живота вредно радила, одједном је све стало. Самохрана мајка требало је да прехрани децу и изведе их на прави пут, а сиромаштво је свом снагом грунуло у њихов дом.
Фото: Д. Мишић
Прочитајте још
- У једном тренутку морала сам да прихватим сазнање да сам ја социјални случај. Да имам троје деце и да ја ујутру немам динара да им купим хлеб и млеко. Тражила сам помоћ, не очекујући да ће ми сви изаћи у сусрет, нити сам се икада љутила на оне који ми нису помогли. Борила сам се и 2015. године успела да поново отворим вртић. Требало је много снаге, много стрпљења и борбе, али да се то није десило данас не бих била оваква каква јесам - наводи Силвана.
Док је Луис био жив, Силвана је, наиме, радила као креативни директор његовог студија, а решена да сама отпочне нови посао, 2008. отворила је вртић одмах поред њихове породичне куће. Када је музичар погинуо, била је принуђена да свој посао стави у стање мировања.
Приходи који су јој преостали нису били довољни за четворочлану породицу. Тада почиње њена борба, не за боље сутра, већ нормално данас.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
- Требало ми је извесно време да схватим како сам постала социјални случај. Није лако то освестити у глави иако су све чињенице упућивале на томного раније. Почиње комуникација са Секретаријатом за социјалну помоћ и заштиту. Одобрен ми је дечји додатак на годину дана у износу од 10.000 динара месечно за троје деце! Следеће године имала сам обавезу да обновим тај захтев, али констатовано је да на то немам право, јер сам власник правног субјекта, који је 2014. године и даље у стању мировања. И када сам добила тих десет хиљада, била сам власник тог правног субјекта који, доказано, нема никакве приходе, и даље сам самохрани родитељ с троје деце. Рекли су ми да уложим жалбу на коју и данас чекам одговор од Министарства за рад и социјална питања. На ургенцију познаника који тамо раде, на крају ми је речено да је лоше срочена, иако ми је у њеном састављању помогао лично референт Секретаријата за социјалну помоћ и заштиту - причала је пре неколико година за Сторy.
Својој деци дала је најбољи пример како се излази из великих животних искушења. Данас, Силвана је успешна предузетница, поносна мајка, жена која не престаје да ради на себи и која сведочи да нас најтежи животни тренуци обликују једнако као и они најлепши.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
